Kakofonični festival otkačenih

"Zaboravite na Glastonberi, Reding, Burning Men i Kočelu. Najfantastičniji muzički festival na zemljinoj kugli jeste kakofonični festival otkačenih trubačkih orkestara koji se svakog leta održava u malom srpskog gradu Guča u zapadnom delu Dragačeva."

Tako piše na engleskom parti sajtu www.thisisthelife.com koji je okarakterisao Guču kao – najbolji festival na svetu.

U inostranoj štampi nezaobilazni su izveštaji o jedinstvenom saboru u zapadnoj Srbiji. Tako, recimo, "Njujork tajms", koji svakog leta šalje svog reportera u Guču, ovako opisuje dragačevske trubače: "Njihov kombinovani efekat predstavlja opojni talas čiji delovi podjednako zvuče kao vojna muzika, cirkuska, paradni marš, tema iz špageti vesterna, klezmer i, recimo, diksilend orkestar koji pokušava da svira fri džez."

Strani mediji naglašavaju da se, za razliku od najboljih nastupa na većini muzičkih festivala, oni koji se održavaju u Guči dešavaju izvan pozornice jer orkestri jednostavno vijugaju kroz masu sveta. Često nekoliko desetočlanih orkestara bleh muzike na veoma maloj razdaljini u isto vreme svira različite melodije.

Da bude uzbudljivije, sve se to događa pod velikim šatorima u kojima se sve vreme jede, a orkestri se takmiče da zaokupe što veću pažnju (i bakšiš) tako što trube stavljaju tik uz uši onih koji obeduju i sviraju iz sve snage.

Bekrije uživaju i svoje oduševljenje pokazuju tako što novčanice lepe na znojava čela muzičara ili ih guraju u njihove gladne trube. Neki čak unajmljuju orkestre da ih prate dok lumpuju po gradu.

Bio je ovo ekstremni primer žestoke posvećenosti koji većina Srba gaji prema noćnom životu, zaključuje novinar izveštač "Njujork tajmsa".

Tradicija limenih orkestara specifično je srpska, rođena u kulturi koja je gotovo celo postojanje provela ili u ratu ili u potčinjenosti. Ova vrsta muzike nastala je 1804. kada je truba prvi put stigla u Srbiju za vreme Karađorđevog ustanka u kome je ovaj srpski patriota, poznat kao Crni Đorđe, poveo ustanak protiv turske okupacije koja je trajala 500 godina.

Iako je bila vojni instrument, koji je budio i okupljao vojnike i najavljivao početak bitaka, truba je preuzela ulogu zabave u vreme odmora, kada su vojnici na njoj svirali popularne narodne pesme. Kada se rat završio i oni se vratili u svoja rodna mesta, muzika je ušla u svakodnevni život.

Na kraju su Cigani prihvatili ovu tradiciju, dodavši joj komplikovanije ritmove i melodije posle čega su nastale dve škole: suptilniji i melodičniji zapadnosrpski orkestri i kompleksniji orkestri iz južne Srbije koji izvode muziku uz koju može da se igra i iz koje izvire ciganska duša, navodi "Njuzvik internešenel".

"Romi unose inventivnost i radikalan način razmišljanja o stvaranju muzike u Evropi na isti način na koji su Afroamerikanci, kao Luj Armstrong i Bili Holidej, to činili u Americi", kaže Gart Kartrajt, autor knjige "Prinčevi među muškarcima: putovanje sa ciganskim muzičarima".

Tradicionalna dragačevska truba i njen kult žive već gotovo dva veka, bez obzira na političke i društvene uslove, a vremenom su postali svetski poznati. Zahvaljujući trubi ime Srbije pominje se na svim kontinentima, prenosi britanski Bi-Bi-Si.

Virtuozni muzičari, svirači trube i njihova do paradoksa neodoljiva muzika čine celu priču još autentičnijom – većina njih je samouka. Oni sviraju po sluhu i potpuno spontano, oslanjajući se na svoju muzičku memoriju; sviraju iz srca i duše, a njihova muzika doseže do slušalaca na pravi način, prenosi svoje impresije novinar "Njuzvik internešenela".

Na engleskom parti sajtu www.thisisthelife.com svoje utiske sa Dragačevskog sabora napisali su brojni posetioci. Grupa turista iz Kenterberija kaže da je bila prošle godine i da "jedva čekamo ponovo da odemo. To je neverovatno iskustvo. Želimo tamo da živimo!"

Stiv Džonson iz Londona tvrdi da je to "najbolji festival na kome sam u životu bio. Ljudi ovde dolaze da bi videli šta je život".

"Ovaj festival je zaista neverovatan", kaže Džoni iz Notingema. "Teško je opisati atmosferu, ali sasvim sigurno znate kada vas nešto pomeri – nešto zaista moćno zbog čega se naježite. To će učiniti muzika. Ima tone piva, hrane i lepih devojaka. Preporučujem svakome ko želi da upozna Srbiju i njene ljude. A odnos devojaka i mladića je 5 prema 1, znači da je za momke ovo dobitna kombinacija".

Bob je u Guču doputovao iz Njujorka i zaključio da je to najbolji letnji festival u Evropi. Preporučuje svima da dođu i zbog toga što je to mogućnost da "upoznaju prelepu Srbiju. Divno mesto, sjajni ljudi, izvanredni izvođači i jeftino piće. Festival u Guči, u Srbiji, obavezan je za svakog ljubitelja muzike".