Pamtiću u 2015: Stevan Filipović, reditelj

Reditelj filmova „Šejtanov ratnik” i „Šišanje” u ovoj godini predstavio je novi film „Pored mene” u kojem je oslikao mlade danas i njihovu komunikaciju na društvenim mrežama, kao i njihov odnos prema entuzijastima u našem obrazovnom sistemu, posebno posle digitalne revolucije. Za ovaj film, koji je jedan od najgledanijih u domaćim bioskopima tokom 2015. godine, Filipović je nagrađen na festivalima u Puli i Sarajevu.

DOGAĐAJ GODINE

Nažalost, teroristički napadi u Parizu. Na domaćem terenu, dalja dezintegracija države i hod ka autoritarizmu.

PROMAŠAJ GODINE

Mediji u Srbiji. Ne svi, ali 99 odsto. Degradirani i profanisani do krajnjih granica, dozvolili su da se, u nekim trenucima, čak približe huškanju na nasilje, beščašću i poltronstvu iz devedesetih godina, nezapamćenom u modernoj evropskoj istoriji. Plašim se da su posledice medijske pustoši u kojoj živimo ozbiljne i teško popravljive.

DOMAĆA LIČNOST GODINE

Zaštitnik građana Saša Janković, koji pokazuje da je moguće raditi svoj posao ozbiljno i profesionalno i odolevati neverovatno jakim i agresivnim pritiscima. Nešto kao Harvi Dent iz „Betmena”, na početku karijere. Nadam se sa srećnijim završetkom priče. Postao je simbol državne institucije koja funkcioniše, najviše zahvaljujući gluposti i nezajažljivosti protivnika demokratije u ovoj zemlji.

STRANA LIČNOST GODINE

Jedinstveni Leonard Nimoj (1931–2015), Mr Spok iz serijala „Zvezdane staze”. Nimoj je u svojoj više od šest decenija dugoj karijeri postao sinonim za žanr naučne fantastike i često je poistovećivan s ulogom racionalnog poluvulkanca, koji se bori sa svojom ljudskom, emotivnom stranom.

KONCERT GODINE

Ne mogu da se odlučim između sjajnih nastupa pijanistkinje Nade Kolundžije i soprana Katarine Jovanović na otvaranju Trećeg festivala „Bunt” u Beogradu, kojih se ne bi postideo ni neki vrhunski festival u Njujorku, i nečega potpuno drugačijeg – koncerta Robija Vilijamsa na Ušću. Ne slušam previše takvu muziku, ali je Robi uspeo da napravi ozbiljnu feštu, posebno sa nekoliko pesama posvećenih grupi „Kvin” i Frediju Merkjuriju, koje su se sjajno uklopile u program.

ROMAN ILI KNjIGA GODINE

To je svakako Uelbekovo „Pokoravanje”. Politička satira starog cinika i pesimiste ubola je neuralgičnu tačku današnje Evrope. Posebno je smešno što funkcioniše kao neka vrsta Roršahove mrlje za čitaoce. Desničari je čitaju kao suvi realizam, štivo koje potpiruje sve njihove strahove i paranoje, pamfletski levičari je brže-bolje žigošu kao „islamofobnu”, a neki ispod površinskih slojeva vide piščevo britko razračunavanje s površnošću evropskih intelektualaca (i ne samo intelektualaca), kojima postaje sve lakše manipulisati.

FILM GODINE

„Pobesneli Maks: auto-put besa”. Pored toga što je veteran Džordž Miler (1945) održao master-klas iz režije akcionih sekvenci i duplo mlađim kolegama, ovaj film predstavlja i nešto dramaturški sveže i moćno – punokrvni feministički spektakl kakav odavno nije viđen na velikom platnu. Pobesneli Maks iz naslova sve vreme je u drugom planu, a težište filma je na pobunjenim suprugama patrijarhalnog tiranina, bakicama bajkerkama i fenomenalnoj Šarliz Teron u ulozi imperatorke Furioze.

TEHNIČKA NOVOTARIJA GODINE

Potpuno funkcionalni sferični robot-droid „BB-8” iz filma „Ratova zvezda: buđenje sile”. Zanimljivo je što je reditelj rešio da se vrati mehaničkim specijalnim efektima, umesto kompjuterski generisanih, koji su dominirali holivudskim filmovima u poslednjih petnaestak godina.

ŠTA ĆE OBELEŽITI 2016. GODINU?

Nadam se, uspeh i kvalitet sedme epizode „Ratova zvezda”. Malo eskapizma i nade nije naodmet u svetu koji se polako raspada pod teretom izbegličkih i ekonomskih kriza, terorizma, povampirenih hladnoratovskih tenzija, nejednakosti i siromaštva.