Samoća pogubno utiče na zdravlje

Čikago, Indijanapolis – U samoći nema ničeg dobrog niti pozitivnog, ne ispašta samo psiha već i čitav organizam, tvrde američki naučnici. Od ranije su poznati pogubni efekti izolacije na moral ljudi koji su prinuđeni da žive odsečeni od sveta, kao i kobne psihološke posledice koje takvo stanje može da izazove. Najnovija studija, objavljena u američkom časopisu „Anali nacionalne akademije nauka”, otkriva da samoća može da dovede naše telo u smrtnu opasnost.

Istraživači sa Univerziteta u Čikagu ustanovili su da samoća može da izazove imunu deficijenciju, kao i brojne ozbiljne poremećaje.

Da bi razumeli posledice izolacije na ljudski organizam, naučnici su podvrgli grupu muškaraca i žena starijih od 50 godina nizu testova. Među učesnicima eksperimenta bilo je onih koji su se osećali „veoma usamljeno”, dok su drugi sebe smatrali okruženim prijateljima i bližnjima, preneo je Tanjug.  

Kao što to obično biva, misterija je rešena na polju genetike: istraživači su kod osoba koje pate od izolovanosti uočili da su pojedini geni (vezani za imunološki sistem) znatno aktivniji.

Ova preterana aktivnost nepovoljno utiče na funkcionisanje imunološkog sistema, čime se pospešuju inflamatorni procesi, koji, pak, mogu da prouzrokuju razne, pre svega kardiovaskularne patologije.

Naučnici su takođe primetili da osobe koje se u početku nisu osećale usamljenima kasnije to postajale ukoliko bi se kod njih aktivirala ta genetska anomalija. Iz toga su stručnjaci zaključili da loš rad imunološkog sistema može da dovede do povlačenja u sebe.

Ukratko, ne samo da samoća šteti zdravlju, već i obrnuto: disfunkcija imunološkog sistema može da utiče na našu sposobnost komuniciranja sa drugima. Istraživači stoga upozoravaju da samoću ne treba olako shvatati i da bi osobe koje se osećaju usamljenima morale da se više aktiviraju ili da potraže pomoć stručnjaka.

Jedno drugo američko istraživanje otkrilo je da snežna sezona nepovoljno utiče na pripadnice lepšeg pola. Istraživači sa Univerziteta Indijane naveli su da zima kod žena izaziva nagle promene raspoloženja i izvesnu dozu agresivnosti. Razlog tome je hormonalni mehanizam koji se kod žena aktivira pod dejstvom tmurnih zimskih dana.

Pored toga što će je mnoge žene doživeti kao mizogenu, studija se odlikuje i time što je sprovedena, ne nad ženama, već nad ženkama hrčka. Kod životinja koje su držane u tami primećen je rast melatonina, hormona sna, koji utiče na rad nadbubrežnih žlezda, usled čega dolazi do oslobađanja seksualnog steroida poznatog po izazivanju agresivnosti, preneo je Tanjug.

Autorka studije Niki Rendon navela je da je istraživanje pomoglo naučnicima „da bolje shvate hormone i društvena ponašanja na polju na kom trenutno dominira rasprava o testosteronu kao regulatoru agresivnosti kod muškaraca”.