Vuletić kakvog poznajem još postoji!

U polemici sa uvaženim profesorom Vladimirom Vuletićem, na površinu je isplivala jedna od osobina današnjih takozvanih angažovanih inteletualaca, koja se najbolje može opisati kroz parolu: ne misliš kao ja – dakle, ne postojiš! Vuletić ide i korak dalje, pa poručuje: ne misliš kao vlast – dakle ne postojiš!

Tako sam, razmenjujući javno stavove sa Vuletićem, izbrisan iz brojnog sastava njegovih istomišljenika, a rekao bih, i naručilaca. Kakav intelektualni i politički paradoks! Kao desničar, sada bi trebalo da sam uplašen presudom filozofa koji propoveda ideje globalizma i zaštite ljudskih prava. Presudu je, naime, Vuletić okačio na stranu moje omiljene „Politike“.

Kako da shvatim i to da, kao novi Popović, za Vuletića više ne postojim? Čini se da Vuletić zapravo ne shvata kako je, nehotice, ispisao moju, ako ne smrtovnicu, a ono izgnanstvo iz javnog života, jer mu je dato za pravo da na osnovu mojih ideja, prosuđuje moje pravo na postojanje.

Ali, to je samo logička posledica ideološke jednačine drugosrbijanaca, u kojoj su lideri desnice ona strašila, koja pred preke sudove izvode osobe koje se ne slažu sa osnovnim postavkama globalističke misli. U njihovoj viziji koju nameću ne samo u javnom prostoru, već i studentima u amfiteatrima, u današnjem svetu valjda cveta hiljade cvetova i, što bi rekla svaka kandidatkinja za mis, vlada mir u svetu.

Vuletić je, međutim, obasipajući me, ničim izazvan, uvredama i dijagnozama zbog moje migrantske politike, razotkrio taj poredak licemerja i jednoumlja, te kao desničar, osećam drhtavicu pred Vuletićevim nevidljivim ali opasnim sudom. Razume se da je on samo portparol vlasti, zadužen za javno disciplinovanje opozicione stranke koja ima dijametralno suprotnu migrantsku politiku. Otuda je Vuletićeva prekomanda od kritički angažovanog intelektualca, kakvim sam sebe voli da naziva dok blati političare, i još opozicione, pokazatelj da je istinska baklja intelektualnog angažmana već dugo ugašena.

Jedan od njih koji je dunuo u nju je i Vuletić. Dokazi za to su jasni. Ni na jednu od mojih konstatacija o njegovom herojskom ćutanju kada je reč o potezima vlasti, kao što su napadi na novinare i slobodu medija, ili fizičke nasrtaje za sada nepoznatih počinilaca na predstavnike regulatornih tela, filozof nije rekao ni reč. Ali, napadi vlasti na opoziciju bude Vuletića, i sa intelektualnih nebesa, spuštaju ga u vojsku vladinih maskirnih portparola.

Situacija je jednostavna. Vlasti svojom mekom migrantskom politikom, ugrožavaju nacionalnu bezbednost. Migrantska politika Srpske narodne partije podrazumeva hitnu izgradnju zida na granici sa Makedonijom, što je politika koja je identična sa stavovima većine lidera Evropske unije, SAD i Izraela.

Situacija je takođe jasna i sa Vuletićem koji se, obrušavajući na mene i uskraćujući mi pravo na postojanje, zapravo razračunava za tuđi račun s politikom koja štiti bezbednost građana. U tom žaru, on ne čini samo jednu logičku učeničku grešku.

Zamislite redovnog profesora humanističkih nauka Beogradskog univerziteta koji ne razume da se ime pripadnika verskih zajednica - katolici, pravoslavci, budisti, u ovom slučaju, muslimani - piše malim slovom. Naravno da nemam problema ni sa Muslimanima sa velikim "M" koji su, prema Ustavu SFRJ iz 1974, dobili status naroda. Kao što nemam problema ni sa muslimanima sa malim "m", kako onim iz BiH koji su se, od 1993, prozvali Bošnjacima po narodnosnom, a ostali muslimani po verskom opredeljenju, tako i sa Sirijcima, Iračanima, Avganistancima muslimanske vere.

Rođen sam i odrastao u sredini gde je bilo više muslimana nego pravoslavaca, te se nisam, kao neki, naknadno učio verskoj toleranciji već je ona usađena u moj genetski kod. Neki moji najbolji prijatelji su muslimani, pa zato nemam nikakav problem da za migrante sa Bliskog istoka koje, većinom, čine muslimani, jasno kažem da su pretnja po nacionalnu našu bezbednost.

Nemam problema da kažem, i pored oštre polemike sa Vladimirom Vuletićem, da on za mene, kakvog ga poznajem, i dalje postoji. I treba da iznosi svoje mišljenje, ma šta ja mislio o njemu. To je razlika između njega i mene.

Predsednik Srpske narodne partije