Merak, sevdah i dert u Guči

Ima šta da se ponese sa 47. Dragačevskog sabora u Guči? Osim mamurluka i suvenira. Ako bubne opne i želudac ostanu čitavi, ako se prođu sve (veoma korisne i predusretljive) saobraćajne kontrole, svaki od pola miliona (kako kažu organizatori) posetilaca vratiće se kući pun zvučnih, gastronomskih i alkoholnih iskustava. Za pet dana, koliko Sabor traje, Guča postaje veliki trgovinski centar raznih usluga i robe. Muzičari i ugostitelji,  u više stotina šatri, kioska i restorana, rade više nego tokom cele godine. Oni žive za Guču i Guča dobija od njih. Obostrana korist, pod pokroviteljstvom Vlade Srbije, stvorila je pojam poznat širom sveta. Inostrani mediji posvećuju sve više pažnje ovom nesvakidašnjem i gotovo vanzemaljskom ugođaju koji spaja hedoniste sa svih meridijana i uklapa ih u savršenu, šarenu i nezaboravnu predstavu kakvoj nema slične na planeti.

Ovdašnji posmatrači kažu da je dostignut prošlogodišnji rekord po broju gostiju i novinara (170 sa svih kontinenata). Finansijski rezultati će biti izračunati po završetku, ali grubo se već zna koliki je bio promet novca, ako je svaki gost potrošio bar po 30 evra dnevno. A to je najmanje, jer samo prenoćišta koštaju od 15 do 30 evra (u hotelu "Zlatna truba" i skuplje), ali niko ne može da zameri domaćinima na zaradi stečenoj pošteno i uz mnogo truda.

Na svakom koraku u centru prikladno odevene tinejdžerke na rolerima ili bez njih raznose "flajere", reklamne poruke svakojakog sadržaja. Najzanimljivija je lepeza (veoma korisna ovog sparnog avgusta) na kojoj piše: "Srbija misli na vas. Od devedesetih godina do danas nekoliko stotina hiljada mladih, pametnih ljudi napustilo je Srbiju. Ako ste jedan od njih, a otvoreni ste za komunikaciju, imate ideje, pitanja i kreativne predloge, sada imate kome da se obratite. Dobrodošli u Ministarstvo za dijasporu u Ulici Vase Čarapića 20. Dođite da se upoznamo i porazgovaramo".

Nije poznato koliko se mladih odazvalo ovom pozivu, ali ih je Guča prepuna. Za njih ovde ima zabave, hrane, pića i slobode koliko nema nigde na svetu. Lepo piše na jednoj majici "Srbija je vaša kuća".

Odražava se i običajna seoska svadba, zarad novih pokolenja. Mladenci se fijakerima vozikaju kroz glavne uličice, dok oko njih sve prašti od truba raznih orkestara. Neki od parova su se zaista venčali. Većina samo glumi venčanje. Da se ne zaboravi narodni običaj.

Kao da mladima nije mnogo važno šta gruva (snažno svira), važno je da gruva. Kao što su po potrebi menjani i stihovi u himni Sabora "Od Ovčara do Kablara" tako se i Guča prilagođavala vremenu. Nešto je i ostalo. Joviša Slavković, bivši direktor i hroničar Sabora, kaže da je veoma važan opstanak srpskih narodnih običaja. Na primer – momačko nadmetanje. Na prvom gađanju kroz prsten – jabuku, 1961. godine,  pobedio je Krstomir Sretenović, nosilac Karađorđeve zvezde, koji je tada imao 74 godine. Ko će pobediti ovog puta?

Četiri Engleskinje bez pratnje momaka plešu ispred "Mlinarevog sna". Lica su im ozarena, govor tela saglasan bubnjevima, basovima i trubama. Bosonoge igraju mešavinu baleta Isidore Dankan, trbušnog plesa, disko-densa i irskog lupkanja nogama po tlu. Sve to tik pored ražnja s volom od 550 kilograma. Samo u petak, ovde su pojedena tri pečena vola, tona i po mesa.

Nekoliko metara dalje, devojka izazovnih oblina mazno sedi na motoru sa pitonom obavijenim oko nje. Ko želi može jeftino da se slika s njom na motoru, s njom i zmijom ili samo sa omamljenim pitonom. Većina bira prvu varijantu.

Veoma upućen u sve šta se događa iza kulisa Sabora je Dragan Tripkovski (52) iz Bitolja, koji već tri decenije ovde dovodi svirače i igrače iz Makedonije. Za taj posao ima ovlašćenje i obavlja ga savesno. Sada je doveo kulturno-umetnička društva "Goce Delčev" iz Bitolja i "Sirma vojvoda" iz Prilepa, kao i trubače iz Štipa. Ovaj iskusni poznavalac balkanske muzike ponešto i zamera organizatoru:

– Nisu ostavili na ulazu u Guču tradicionalnu poruku u stihu: "Sviraj, trubo, za veselje i ni za šta drugo". Nisu postavili punktove na dvadesetak uočljivih mesta sa uputstvima, putokazima gde se šta nalazi. Ovako, ko se kako snađe. I treće, nisu poslušali moj savet da svuda postave knjige utisaka u koje bi gosti upisivali šta im se sviđa, a šta ne. Želeo sam ove godine da ujedinim folklorne grupe iz Srbije, Makedonije i Grčke. Svi bi zaigrali na svoj način, različito a isto, balkanski. Nije uspelo zbog nekih viza – kaže Tripkovski.

Šta je to što privlači toliko gostiju u Guču? Svakako, nezaboravna zabava. Malo ko od njih zna za ovdašnje staro merilo veselja. Postoji gradacija na četiri nivoa. Prvo je – merak (veselje). Drugo je –  sevdah (za dušu). Treće je – karasevdah (preterivanje za dušu). I konačno – dert, poslednje stanje, blisko očaju i padanju u nesvest.

Preko toga više ne može. Čak ni u Guči.