Putin: Neka sad Turci probaju da lete

Posle tri časa i 11 minuta odgovaranja na brojna pitanja domaćih i stranih novinara, Vladimir Putin je udario rukama o sto i rekao: „Dosta. Ovo moramo da prekinemo. Ovo je nemoguće zaustaviti, ovo se mora prekinuti“. Tako je okončana njegova 11. velika godišnja pres-konferencija, na kojoj je učestvovao rekordan broj od blizu 1.400 novinara iz Rusije i celog sveta.

A počelo je tačno u podne, Putinovim vicem o dvojici prijatelja koji se sreću i jedan drugog pita kako je, a ovaj mu odgovara: „Prugasto. Smenjuju se crne i bele pruge“. A koja je sada pruga, pita prvi? Crna, odgovara drugi. Kada su se ponovo sreli kroz pola godine, ovaj drugi mu opet kaže da je „crna pruga“, jer se u međuvremenu ispostavilo da je pre šest meseci ipak bila – bela. Na ovaj način, Putin je odgovorio na pitanje novinara „Komsomolske pravde“, koji ga je podsetio na njegovu raniju optimističnu izjavu da će biti bolje već u 2016. godini...

Prva pitanja, prema očekivanjima, bila su vezana za sve veću „crnu prugu“ Rusije na međunarodnom planu. Turski novinari Jelena Teslova iz agencije „Anadolija“ i Fuad Safarov iz lista „Džihan“, tražili su Putinovu ocenu odnosa sa Ankarom posle obaranja ruskog borbenog aviona.

– Akcije turskih vlasti su neprijateljski akt. Oborili su vojni avion, poginuli su naši ljudi. Ako je to bio samo nesrećni slučaj, a posle smo čuli da turske vlasti navodno nisu znale da je to ruski avion, trebalo je da nas pozovu i objasne. Umesto toga, odmah su potrčali u Brisel: „Uzbuna! Diraju nas!“. Ko vas dira? Da li smo mi nekog dirali tamo? Nismo! Počeli su da se skrivaju iza NATO. Da li je NATO-u sve to potrebno? Izgleda da nije – naglasio je Putin.

Ruski lider je objasnio da Kremlj nije nikada odbacivao saradnju sa Turskom i opisao događaj sa nedavnog samita G-20 u Antaliji, neposredno pre incidenta sa avionom:

– Turske kolege su postavile pred nas veoma osetljiva pitanja koja su za njih važna. I to pitanja koja se ne uklapaju u kontekst međunarodnog prava, u smislu rešenja koje je turska strana predlagala. Mi smo rekli „da“, razumemo vas i spremni smo da vam pomognemo. Ako smo mi bili spremni da sarađujemo na veoma osetljivim pitanjima po Tursku, zar je njima bilo teško da podignu slušalicu i jave se? Šta su time postigli? Zar su mislili da ćemo mi da pobegnemo? Naravno da nećemo. Povećali smo svoje vojno prisustvo, povećali broj borbene avijacije. Nismo tamo imali svoj PVO, sada imamo „bukove“, imamo S-400 i oni efikasno rade. Ako je ranije Turska letela tamo i stalno narušavala prostor Sirije, neka probaju sad da lete.

Safarov je pitao da li Putin sumnja da je u sve umešana i neka „treća strana“.

– Ako je neko u turskom rukovodstvu želeo da lizne Amerikancima jedno mesto, ne znam da li su ispravno postupili. Možda je, na nekom nivou, postojao dogovor da ćemo mi sada da „roknemo“ ruski avion, a vi ćete da zažmurite na to što ćemo mi, recimo, da uđemo na teritoriju Iraka i da okupiramo njegov deo. Možda je takva razmena i postojala, nama to nije poznato, ali u svakom slučaju oni su nas sve doveli u tešku situaciju – ocenio je Putin.

Prema njegovom mišljenju, Islamska država je sada već postala „drugostepena stvar“:

– Tamo je prethodnih godina stvoren biznis, krijumčarenje u ogromnim, industrijskim razmerama. Da bi se to zaštitilo, neophodna je bila vojna sila, i iskorišćen je islamski faktor, kao topovsko meso. Njih su počeli da pozivaju u velikim količinama, koristeći islamističke parole, ali u stvari oni učestvuju u igri povezanoj sa ekonomskim interesima. Tako je, po mom mišljenju, nastala ID. Pa mi smo otkrili 11.000 naftnih tankera, cisterni, na samo jednom mestu! Turska sada poručuje Zapadu: mi smo islamisti, ali mi smo savremeni, civilizovani islamisti. Mi smo vaši islamisti. Ako su Turci želeli da ostvare neke ciljeve, to se sada sigurno neće desiti.

Ruski lider je još dodao da ne vidi perspektivu normalizacije međudržavnih odnosa sa turskim rukovodstvom:

- Puzeća islamizacija od koje se Ataturk okreće u grobu, utiče i na nas. Mi vidimo da se bojovnici sa severnog Kavkaza nalaze u Turskoj. Žive tamo, leče se, a zatim sa turskim pasošima dolaze kod nas bez viza. Stapaju se sa okolinom u našim milionskim gradovima, a mi zatim moramo da ih tražimo i jurimo.

Šef Kremlja ocenio je perspektive za mirno rešenje sukoba u Siriji.

– Nikad se nećemo složiti da bilo ko sa strane nameće ko treba negde da vlada. Razgovarali smo i sa Džonom Kerijem o tome. Naša pozicija se nije promenila i ona je principijelna. Mi podržavamo inicijativu SAD i projekat rezolucije SB UN sa kojom je došao državni sekretar. To odgovara i sirijskim vlastima. Nekome može nešto i da se ne svidi, ali ustupke moraju svi da naprave. To je inicijativa SAD i predsednika Obame, što svedoči da su SAD i Evropa veoma zabrinuti zbog onoga što se događa u Siriji. Neophodan je zajednički rad na pripremi novog ustava, mehanizam kontrole na sledećim izborima, na kojima Sirija sama treba da odredi formu vladavine i ko će biti na njenom čelu. Mi imamo plan i on se, ma kako to čudno izgledalo, u velikoj meri poklapa sa američkim viđenjem situacije. Ali nećemo biti veći Sirijci od samih Sirijaca. Zašto bismo to činili, zašto nam je to potrebno – istakao je predsednik Rusije.

Zatim se javio ukrajinski novinar, sa pitanjem da li će Rusija razmeniti dvojicu svojih vojnika za zarobljene pripadnike ukrajinske armije, a posebno ga je interesovao Putinov stav prema prisustvu ruske vojske na istoku Ukrajine.

– Nikada nismo govorili da tamo nema ljudi koji se bave rešavanjem određenih pitanja u vojnoj sferi. Ali, to ne znači da je tamo prisutna regularna ruska vojska. Shvatite razliku. Naveli ste dva čoveka, a zatim dugačak spisak vaših koje želite da razmenite. Razmena mora da bude ravnopravna i treba razmeniti sve za sve, a ne selektivno, da neke zarobljenike smatrate kriminalcima i izuzimate ih iz razmene – rekao je Putin,

Pitanje egipatskog novinara odnosilo se na sunitsku islamsku koaliciju koju stvara Saudijska Arabija, a u koju treba da uđe i Turska. Dopisnika je interesovalo da li u Kremlju ovu alijansu vide kao antirusku. Putin je odgovorio da Moskva ima stalne kontakte sa Saudijcima na diplomatskom i vojnom nivou, kao i da ne misli da će ova alijansa imati anturusko usmerenje:

– Ako su SAD već stvorile jednu koaliciju u kojoj su skoro sve zemlje kao i u saudijskoj alijansi, ne vidimo zašto bi se stvarala još jedna. Da li je reč o nekim protivrečnostima među njima? Može biti da je reč i o tome. Evropa pati od terorizma, što smo videli nedavno u Parizu, i SAD strada od terorizma. Zato moramo da imamo jedinstven pristup i zajednička efikasna sredstva za borbu protiv terorizma.