Dobro jutro, Beograde

Ovih dana predstavnici novinarskih udruženja negoduju zbog načina na koji je komisija grada Beograda raspodelila 45 miliona dinara medijima. UNS i NUNS imali su primedbe na sastav komisije, u koju su ušla dva predstavnika Udruženja sportskih novinara Beograda (od kojih je jedan novinar Studija B), novinarka RTS-a i voditeljka jutarnjeg programa na Pinku. Otpali su predstavnici koalicije reprezentativnih novinarskih i medijskih udruženja.

Predsednika Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) osim sastava komisije, posebno je pogodila odluka da polovinu novca dobije Studio B za emisiju „Dobro jutro, Beograde”. Tako je Vukašin Obradović izračunao da su novi vlasnici Ružica i Miloš Krdžić na raznoraznim konkursima povratili znatan deo novca uložen u kupovinu Studija B. U tu avanturu uložili su 530.000 evra, dok su na projektima pred domaćim komisijama zaradili 240.000 evra. Ovom računicom poslužili su se još neki mediji, koristeći je kao očigledan dokaz o sprezi novih vlasnika i aktuelne vlasti. Nekako se zaboravlja da je za rad Studija B mesečno potrebno između 100.000 i 150.000 evra, kao i to da Krdžići broj zaposlenih (oko 180) ne smeju da smanjuju naredne dve godine.

Možda će Krdžići, ako se poslužimo Obradovićevom matematičkom operacijom, da budu i u plusu. Naročito ako se odluče da neki od projekata upute na konkurs Evropske unije u Beogradu. Ali mi to onda nećemo znati, kao što ne znamo ni ko je bio u komisiji koja je rasporedila 1,8 miliona evra koje je delegacija EU odvojila za medijske projekte u 2014. godini.

Novo medijsko zakonodavstvo, usvojeno uz blagoslov Brisela, obavezalo je medijske kuće da obelodane novac koji dobijaju od srpske države, ali ne i da otkriju koliko dobijaju iz inostranstva. Brisel ne smatra da je važno da to naši građani znaju. Neki ovdašnji eksperti tvrde i da Evropska komisija ima pravo na svoje procedure i da EU ne želi da lokalni članovi njenih komisija budu izloženi pritisku onih koji traže donacije pa im zato čuva leđa.

Ministarstvo kulture Srbije s pravom upućuje na članove komisije sve one koji se žale na odluke radnih grupa ovog ministarstva. Svoje zamerke uvek će imati i UNS i NUNS i uvek će jedna grupa medija biti favorizovana u zavisnosti da li većina članova pripada prvoj ili drugoj Srbiji. Mesta za polemiku ima i kada razmišljamo o sastavu tih radnih grupa.

Ali bilo bi pošteno da Ministarstvu kulture odamo priznanje za to što su podelu novca učinili potpuno javnom – njihova imena i prezimena i ko je koliko novca dobio dostupni su na sajtu ovog ministarstva.

Moguće je da je Ministarstvo kulture sve ovo uradilo sračunato. Možda su shvatili da im je jednostavnije da članove komisija izlože pritisku, nego da zbog tajanstvenosti pritiske trpe političari.