Kingstaun

Kraljevačkom čaršijom kruži vic. Kažu spustio se pijačnim danom neki brđanin pa seo u kafanu, u centru grada. Tu ga zatiče telefonski poziv, zove komšija, takođe pristigao u grad i pita: – Gde si? – U kafani. – U kojoj? – Ovde u centru. Ne znam kako se sada zove. – Izađi pa pročitaj. – Dobro, evo piše. Zove se klimatizovano...

Nemaju samo ljudi sa sela, povremeni posetioci Kraljeva nevolje sa novim, savremenim nazivima kraljevačkih kafana, restorana, prodavnica... Teško se snalaze i poštari, taksisti, dostavljači hrane... Jer, kad se krene od vrha užeg gradskog centra, tamo gde je bio restoran London, Jugoslavija, bioskop Sutjeska, prodavnica Stoteks, Kluz, Sport, Varteks, Zaštita rada, Bagat, Munja, Radioton... sada su tu, pored radnji poznatih svetskih lanaca, i naše „butige”, ali pod nazivom na engleskom i, dabome, ispisani latinicom. Pa čitamo: Avor butik, Kings, Filing, Fleš bek, Medeks, Tramonto, Martins, Zemaks, Elipsa, Belvi, Delfi, Selekt, Egzit, Triton, Fešn rum... kao i kafići Pasaž, Dolče vita...

Jeste Kraljevo, bar po tim nazivima, odavno težilo Evropi, pa su kafane i restorani decenijama nosili imena svetskih metropola: Pariz, London, Atina, Ženeva... Bila je tu i pomenuta „Jugoslavija”, ali je propala, nestao je i „London” nema više ni „Atine”... a ponajbolje se drži „Pariz”. Dobro, došla su nova vremena, nove generacije, ali nismo baš ubeđeni da su im strani i nerazumljivi nazivi na srpskom, ispisani ćirilicom. Nego će pre biti da vlasnici prodavnica, kafana i kafića smatraju da je naziv uglavnom na engleskom ili kovanica nalik tome zvučnija i privlačnija, to jest da nije brend ako nosi lokalno ime. Da se u tome varaju potvrđuje i restoran pun gostiju „Lepi Boro”, a firma ispisana ćirilicom. Međutim, vlasnik Borislav Šakotić kaže da je i on naziv hteo da menja. Taman kad smo pomislili da je nameravao da ga uskladi sa činjenicom da godine i lepota ne idu zajedno, kad on još pamti slučaj od pre godinu dana kada je lokalna vlast samo njemu srušila privremenu letnju baštu.

„Znate, ranije u komunizmu kad nešto hoćeš od osione vlasti da zaštitiš to nazoveš, recimo, Titovim imenom. Ja sam pomišljao da sada restoran nazovem imenom Angele Merkel, pa neka ruše ako smeju”, objašnjava, uz šalu, Šakotić.

Raspitali smo se i u Agenciji za privredne registre gde kažu da postoje pravila i ograničenja u pogledu davanja naziva radnjama i firmama. Ne prihvataju se pogrdni nazivi, oni koji već postoje. Za neke prema toponimima ili iz oblasti vere i crkve neophodna je saglasnost nadležnih...

Ostalo može kako se kome prohte, pa neće biti neobično ako umesto table na kojoj piše Kraljevo osvane Kingstaun. Ne bi nam to valjda osporavao Sveti Vinsent i Grenadini, pošto se tako već zove glavni grad ove ostrvske države.