Srećna nova

U svakoj godini ima dana kada bi ironiju i cinizam trebalo poslati na prinudni odmor. Moramo da budemo pošteni i prema tim našim stalnim saputnicama – bili su tu stalno, uvek u nama i oko nas, radili su prekovremeno, nikada im nije padalo na pamet da zatraže godišnji odmor ili slobodan dan jer im se nešto izuzetno, nepredviđeno desilo, iako su gotovo svakog dana dobijali prinove ili se udavali za mnogobrojne mladoženje iz Srbije ili obećanog sveta. Nije ih zakačio nijedan virus optimizma i bacio ih u postelju.

Zato bi bio elementarni red da se ironija i cinizam svake godine za Božić, Vaskrs, rođendan, slavu, na kraju stare i početku nove godine pošalju na odmor.

Da se bar tih dana potrudimo da negde duboko u sebi, u skrovitim mestima našeg društva, iskopamo zalihe optimizma. Bez obzira što znamo da optimista u Srbiji gotovo mehanički izaziva osude tipa – da li pati od manjka inteligencije ili viška korupcije. Ali ovih dana svako ima pravo da bude optimista. I svako može da nađe dovoljno dobre razloge za taj optimistički greh, dok svojim najbližima želi sve najbolje u Novoj 2016.

„Život je samo zbir promena na ljudskom licu”, napisao je nekada davno u nekom melanholičnom zanosu Miloš Crnjanski, koji je učinio veliku čast nama time što je godinama bio reporter „Politike”. Zato bi i na kraju ove godine ili na početku nove, svaki čitalac, dok posmatra promene na licu, mogao da primeti koliko bogatstva postoji koje nisu videli ni bankari, ni poreski inspektori, pa ni oni sami dok ne dođu dani, kada se oslobodite od države, medija i institucija. I ostanete u nekoj sasvim privatnoj državi u kojoj nema ni ironije ni sarkazma. Već samo dobre volje.