Januar – mesec zaricanja

„A od sutra – ni zalogaj!“, zaričemo se nad prepunom božićnom trpezom, naivno verujući da do Uskrsa nećemo uzeti ni zalogaj visokokaloričnih đakonija i da ćemo preživeti zahvaljujući detoks sokovima, hrono ishrani i namirnicama bez glutena. Ako može Novak Đoković, možemo i mi!

Naoružani viškom kilograma i ničim izazvanim optimizmom, u pauzi između sedamnaeste reprize „Žikine dinastije” i božićnog specijala „Boljeg života” donosimo novogodišnju odluku: „U ponedeljak počinjem da vežbam!”. Samouvereno krećemo u sportski centar, naoružani uverenjem da ćemo naći neku rekreaciju koja će postati sastavni deo vašeg života u novoj godini. Bazen preskačemo iz razumljivih razloga – nijedna osoba čije je samopouzdanje u stanju kliničke smrti zbog broja kilograma nagomilanih tokom novogodišnjih praznika nema hrabrosti da se skine u kupaći kostim i pogledima zainteresovanih kupača izloži svoje telo. Sledeća stanica je – fitnes centar u kome se susrećemo sa osobama koje izgledaju kao da ni pogledom nisu okrznuli poslastice sa novogodišnje trpeze i devojkama savršenih dimenzija koje skakuću u ritmu tehno muzike. Ali, avaj – na pilatesu nam je dosadnije nego kod zubara a trčanje na traci nam je zanimljivo koliko i gledanje skupštinskog zasedanja. Zato odluku o početku vežbanja ipak odlažemo za sunčane dane, jer – vežbanje na svežem vazduhu ipak nema alternativu!

„Neću da se nerviram zbog sitnica”, govorimo sebi dok slušamo svađu svoje dece oko toga ko je dobio bolju novogodišnju igračku, gunđanje supružnika iz razloga koji su nepoznati i njemu samom i pridikovanje šefa koji je utekao iz iste takve situacije i urla na potčinjene ne znajući ni sam zašto...

„Počeću da štedim”, zaklinjemo se na početku fiskalne godine, dok gledamo izveštaje iz banke koji u nama izazivaju fenomen depersonalizacije – imamo osećaj da je neko drugi napravio minus u banci i račun na našoj kreditnoj kartici. Ali, kao što je većini iz ličnog iskustva poznato, donošenje odluke o štednji u epicentru zimskih rasprodaja efikasno je koliko i pokušaj pretvaranja tigrova u vegetarijance.

Nakon što ste objavili zvaničnu kapitulaciju u ratu sa skazaljkom na vagi i minusom na računu krećemo u rat sa cigaretama.

„Ništa lakše nego ostaviti cigarete! Ja sam to uradio barem sto puta do sada!”, šeretski je ilustrovao Mark Tven nepodnošljivu lakoću opraštanja sa duvanskim dimom. Iako nikotinska kriza nije nesavladiva za prosečno hrabrog muškaraca ili ženu, nacionalna statistika svedoči da svaki treći stanovnik Srbije ne važi za heroja! Zašto biste baš vi popravljali nacionalni prosek? Uostalom, svi koji su ikad pokušali da ostave cigarete kažu da su se ugojili najmanje pet kilograma – a to je poslednje što želite sebi da priuštite na početku nove godine!

Na pitanje – zbog čega tako brzo kršimo obećanja koja dajemo Deda Mrazu dr Zoran Ilić, psihijatar i psihoterapeut kaže:

„Sve novogodišnje odluke imaju funkciju kulturološkog odlaganja neprijatne promene. Ljudi prave odluke da motivišu sebe, ali nisu spremni za promenu navika, pogotovo loših. Osim toga, ljudi sebi postavljaju nerealne zahteve poput počeću prvog januara, u ponedeljak…bez pripreme i entuzijazma. Nerealistični ciljevi često su u neskladu sa unutrašnjim viđenjem sebe i na taj način se pojačava doživljaj bezvrednosti. Postoji i verovanje da će nam se ceo život poboljšati ako napravimo malu promenu – na primer, ako smršamo. Ako se to ne dogodi mi se vraćamo na staro „ponašanje” i jedemo u istom „ritmu”. Da bi se odluka zaista sprovela, neophodno je izmeniti način mišljenja i shvatiti da promene zahtevaju napor”, naglašava naš sagovornik i dodaje:

„Svako od nas želi da se oseća dobro – da živi bezbrižno, zaljubi se u savršenu osobu i bude sa njom u srećnom braku do kraja života, ima fenomenalan posao koji je fantastično plaćen i povrh svega – izgleda vitko i privlačno. Ali, ljudi zaboravljaju da se za te stvari ne dobijaju na tacni – za većinu njih moramo se boriti. Primera radi, svi želimo dobro plaćen posao, ali koliko nas je spremno da radi 12 sati dnevno pet dana u nedelji da bi sebi mogao da priušti odlazak na, recimo, Maldive? Svi maštamo o savršenoj emotivnoj vezi – zaboravljamo da ona podrazumeva i teške razgovore, sate neprijatne tišine i mučne psihološke drame koje moramo zajedno rešavati. Nema osobe koja ne mašta o savršeno vitkom telu – ali takva linija podrazumeva svakodnevni trening, malene porcije hrane i odricanje od slatkiša koji nam prijaju”.