Kolindina šutnja

Jučerašnji dan predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović sigurno je provela u svečanoj atmosferi, iako naši susedi još nemaju vladu i nalaze se u postizbornoj groznici. Kolinda je, međutim, pre godinu dana pobedila na izborima za predsednicu Hrvatske, ali, dok je ispijala šampanjac, sumnjam da je makar i na trenutak pomislila na jednu oskrnavljenu spomen ploču na ostrvu Pag.

Možda je davno trebala da poseti ostrvo strave po čijem stenju se još nalaze komadi bodljikave žice kojom su pre 75 godina opasani srpski i jevrejski logori smrti. Da nije tih komada žice i tih sećanja, Slana bi bila nestvarna romantična uvala i taj komad ostrva bledožućkastog kamenja bio bi tako dragoceni dar prirode. Da ga zauvek nije zatrovao čovek. Na Paškim vratima, 1941. godine, ustaše su srpske i jevrejske logoraše vezane za poveće kamenje, bacali u more sa teretnih brodica. Ostatak ljudi prebacivan je na obalu, gde su smeštani u posebne improvizovane logore koje je delila uzvišica.

Deo ostrva Pag posmatran sa vrhova Velebita, podseća na parče mesečeve površine koju je neko bacio u Jadran. Jake bure su toliko ogolile taj deo ostrva, te izgleda sablasno i veličanstveno u isto vreme. Kao Goli otok, o kome se toliko govorilo.

O logorima smrti na Pagu se, međutim, toliko ćutalo. I dalje se ćuti. Ćute hrvatski mediji i tamošnji intelektualci, ćuti i Kolinda Grabar Kitarović.

To ćutanje su prekinuli  Dušan Bastašić i profesor Boris Begović kada su u ime Udruženja „Jadovno 1941“ poslali otvoreno pismo predsednici Hrvatske, koje su i zvanično predali ambasadoru te zemlje u Beogradu 4. marta prošle godine. U pismu su tražili da Hrvatska obnovi spomen-ploču u uvali Slana u onom obliku u kome je ona postavljena još 1975. godine, zato što je više puta skrnavljena. Takođe su zatražili da Hrvatska obezbedi uređenje spomen-područja Sla„na“, kako bi se svima koji žele da ga posete olakšao pristup, uključujući i izgradnju manjeg pristaništa.

Zatražili su Bastašić i Begović još nešto. Da Hrvatska država na mestu logora postavi prikladan spomenik svim njegovim žrtvama. Uz to su napisali i kako veruju da će odgovor na njihovo pismo svakako dobiti, činjenjem ili nečinjenjem predsednice Hrvatske.

Do danas, nije stigao zvaničan pisani odgovor iz ureda predsednice zemlje koja je članica EU. Gospođa Kitarović je ignorisanjem molbe da se postavi spomen-ploča, ukaljala sećanje na žrtve nacističke NDH.

Ili grešim? Možda je njen odgovor davno stigao, iako nikada nije napisan? Jer, spomen-ploče na Pagu nema. Zašto šefica hrvatske države nije odgovorila na pismo? Da li namerava to da učini? I kada će odgovoriti? Ili će i dalje ćutati, sve dok prestane svako sećanje na ostrvo užasa koje se u turističkim katalozima reklamira kao mesto ludih žurki, gde nestaju sve moralne granice?