Pobeda forme nad sadržinom

Veliki holivudski film „Povratnik“ Alehandra Gonzalesa Injaritua (u originalu „The Revenant“) osvojio je nominacije za Oskara u čak 12 kategorija. Za najbolji film, režiju, glavnog i sporednog glumca, fotografiju, kostim, montažu, scenografiju, šminku, vizuelne efekte, montažu zvuka i miks zvuka. Primećujete da nema nominacije za najbolji scenario?

U tome i jeste stvar. Mačoistička filmska priča o preživljavanju u divljini, motivisana žarkom željom za osvetom, što su je zajedničkim snagama ispisali Mark L. Smit i trenutno najuspešniji meksički izdanak u Holivudu – Injaritu (inspirisani istinitim događajem opisanim u knjizi Majkla Panka), nije nadišla prosek vestern filmova B-produkcije (!). Zato je „Povratnik“ od one vrste filma u kojem disbalans između sadržine i forme suviše „bode oči“. Forma je daleko nadmašila sadržinu.

Ispostavlja se da to i nije tako loše. Jer, da nema fascinantne forme ko bi izdržao da 156 minuta gleda svu fizičku muku, patnju, bol glavnog junaka i njegovo dramatično preživljavanje u snežnoj divljini, kada je već negde na polovini filma jasno kako će se čitava ta stvar završiti. Traper i istraživač Hju Glas (Leonardo Dikaprio), dvadesetih godina devetnaestog veka u neprohodnim šumama Divljeg zapada, posle teškog napada grizlija ostavljen je da umre, ali mu je želja za osvetom zbog ubistva sina Indijanca (Forest Gudlak) u najgorim situacijama stalno iznova udahnjivala život. I to bi na planu suštine sadržaja uglavnom bilo sve.

Uz svu povremenu pretencioznost, forsiranje (hiper)realističnosti forme, čak i povremenu agresivnost u vizuelnoj fascinantnosti, Injaritu ipak nudi umetnost vrednu poštovanja. Svaki kadar je prožet lepotom surovih pejzaža, njihovom podmuklošću i prezirom prema ljudskom životu. U sadejstvu sa svojim saradnicima, scenografom, kostimografom, šminkerom, kompozitorom, Injaritu gradi sveukupno visokorezonantni ambijent filma (povremeno) halucinantne teksture. Uz pratnju briljantnog snimatelja Emanuela Lubeckog (sarađivali su i u filmu „Čovek ptica“) tvori vizuelno snažno delo, koje me je na trenutke podsećalo na Tarantinov film „Podlih osam“. Ne samo zbog motiva osvete ili u američkom filmu preovlađujuće (da ne kažem forsirane) estetike nasilja, već i zbog identifikacije rasizma kao smrtnog greha belaca, potomaka Evropljana koji su u krvlju pokorili vrli Novi svet...

Kakav je kao glavni junak Leonardo Dikaprio? S obzirom da mu je zadatak bio da glumi teško ranjenog čoveka u šumi koji je naumio da preživi, i da su mu u opisu lika bili samo patnja, fizički i duševni bol i stoicizam, Dikaprio je predan i ubedljiv. Glavne intrige u filmu ne dolaze od strane Dikaprijevog Hjua Glasa, već pobočno – od strane negativca, plaćenika Ficdžeralda (Tom Hardi) i mladog i nezrelog lovca Bridžera (Vil Pulter), nevoljnog saučesnika u prevari, izdaji i zločinu. Velike psihologije nema. Ima dovoljno napetosti i brutalnih scena od kojih zastaje dah...

 Film „Povratnik“ sa najvećim brojem ovogodišnjih nominacija za Oskara od sinoć je na redovnom bioskopskom repertoaru. Ukoliko ste voleli Injarituove filmove „Lepota“ i Oskarom nagrađen „Čovek ptica“, volećete i ovaj film. Lično, srcu su mi miliji filmovi iz njegove rane faze i saradnje sa piscem i scenaristom Giljermom Arijagom...