Kolibrići i njihovi čuvari

Jutro je, kažu, mudrije od večeri.

Jedna epizoda satirično-humorističke emisije („Veče s Ivanom Ivanovićem”) u kojoj glume i deca uzburkala je, čak potresla, srpsku političku scenu toliko snažno da ni trijumf „srpskih” vaterpolista i njihov svečani doček i prijem na najvišem nivou nije delovao dovoljno sedativno. (Objašnjenje za navodnike uz pridev srpski biće pri kraju teksta.)

Pomenutu emisiju nisam gledao direktno, već „reprizno”, kroz reakcije političara, političkih analitičara, ombusmana i, naravno, navijača i obožavalaca lika i dela premijera Aleksandra Vučića, koje su bile istovetne u osudi „zloupotrebe dece u političke svrhe”, zahtevu da se autor emisije izvini i prekoru udruženjima novinara što se „nisu izjasnila”. U pomenutim prikazima emisije dečja lica su bila prikrivena, čuli su se samo njihovi glasovi, istina, jasni, elokventni, i skoro jedinstveni – u negativnim političkim stavovima prema aktuelnoj vlasti i premijeru. Da nije bilo osude pomenutih dušebrižnika, bio bih uveren da deca glume, a „svoje” političke stavove su donela od kuće, iz škole (ah, to porodično i školsko ne/vaspitanje!) ili ih je, verovatno, pisao autor emisije.

Deca imaju pravo da budu i glumci, da igraju uloge po meri pisaca i reditelja, da budu „(zlo)upotrebljena” ne samo u svrhu umetnosti nego i humora i satire. Da nije tako, ne bi bilo ni dečjih pozorišta i predstava, horova, dečjih radio i TV emisija, likovnih izložbi dečjih radova, dakle ni karikatura. („Dečja mašta smišlja svašta”, kaže poznati dečji pesnik.) Da li su dečje priče u pomenutoj emisiji plod njihove „mašte” ili je to „pjesma iz glave cijela naroda”, kako bi rekao Njegoš? Biće da je ovo drugo. Zašto se kritičari „zloupotrebe dece u političke svrhe” nisu bavili sadržajem dečjih odgovora nego tobože brigom za njihove duše, a zapravo brigom za spokoj i miran san aktuelne i buduće (nove/stare) vlasti pred predstojeće izbore?

Deca su, s moralnog stanovišta, uvek nevina. Mnoge to ne sprečava da ih zloupotrebljavaju, čak ni njihove razvedene roditelje (alimentacije, dečji dodaci, bodovne stambene komisije – u vreme socijalizma).

 Ovim povodom, po modelu kritičara zloupotrebe dece u političke svrhe, možemo se pitati: da li su nedavno, 18. januara, na svečanoj akademiji u „Sava centru”, povodom stogodišnjice Mojkovačke bitke (pozdravni govori, besede, dokumentarni i igrani film, horovi, recitacije, gusle, baletske tačke…) „zloupotrebljena” deca – renomirani dečji hor „Kolibri” nesumnjivo jedna od veoma značajnih „institucija” i tekovina srpske kulture, koji je poznatom srpskom patriotskom pesmom završio ovu svečanost. Verovatno reditelj ove manifestacije nije mogao pretpostaviti da bi se, sa stanovišta navedene brige o deci, nastup „Kolibrija” posle „nadahnute” besede njegovog preosveštenstva mitropolita, episkopa crnogorsko-skenderijskog i vladike SPC Amfilohija Radovića, mogao okarakterisati kao režirani šlag ili melem na njegov, rekao bih, otrovni govor, dakle kao „zloupotreba dece” (daleko bilo!). Naime, preosvećeni je dobio i dobijao tokom svoje besede sveopšti aplauz mnogobrojne publike, duži i jači od svih učesnika priredbe zajedno, od najave do poslednje reči, a naročito kad je saopštio svoje veliko naučno otkriće da je „ta nakaradna tvorevina (nezavisna Crna Gora i njena nacija – Đ. U.) začeta u Brozovom Jajcu”.

Dakle, dečji hor „Kolibri” patriotskom pesmom „ublažio” je brojne gorke reči iz opširne besede preosvećenog vladike Amfilohija. Bez njihove zloupotrebe!

Živi bili, zdravi i veseli kolibrići i „Kolibri”!

P. S. Što se tiče navodnika uz pridev srpski na početku teksta, povod je sledeći. Nakon finalne vaterpolo utakmice Srbija – Crna Gora, moj prijatelj, „veliki Srbin” iz Palanke čiji su se preci, po njegovom svedočenju, doselili iz Crne Gore u Šumadiju pre oko 150 godina, znajući za moje nacionalno opredeljenje, poslao mi je sledeći imejl: „Posle vaterpolo utakmice vaterpolisti CG su pali na doping-kontroli. Razlog – mnogo srpske krvi u njihovim venama.”

Priznajem, ovo ide naruku preosvećenom vladici Amfilohiju!          

Sociolog i novinar u penziji