Predizborne igre bez granica SPS-a i SNS-a

Verovatno najveću istinu o trenutnom verbalnom sukobu naprednjaka i socijalista povodom svečanog otvaranja železničke stanice „Prokop” izrekao je juče iskusni kadar SPS-a Živorad Smiljanić, navodeći da je reč o „predizbornim igrama bez granica”. Dugogodišnji predsednik opštine Apatin i funkcioner Socijalističke partije Srbije od njenog osnivanja ocenio je da takva polemika u predizbornoj kampanji „nije ništa novo”.

„Svaka koalicija je dobra ako sačuva vlast, tako da, bez obzira na to šta se priča, kada dođe vreme da se vlast sačuva, onda se funkcioneri vrlo brzo dogovore”, rekao je Smiljanić i, kako prenosi Beta dodao, da svako ima pravo i da se hvali i da kritikuje.

Počasni predsednik SPS-a Milutin Mrkonjić izjavio je prekjuče u „Kuriru” da je SNS „samo prekrečio ’Prokop’”, a uzvratili su ministri Nebojša Stefanović i Zorana Mihajlović. Mihajlovićeva je rekla da je ništa ne čudi kad je reč o SPS-u i da je Mrkonjić mogao bar da prekreči „Prokop” tokom dugogodišnjeg ministrovanja – da se nije bavio organizovanjem koncerta. Ova polemika je trajala tokom čitavog dana u sredu.

„Mrkonjić žali za vlašću, a ovi su opet silni jer su u vlasti. Ne znaju da je to jako prolazno i da će i oni brzo biti isto bivši ministri. To znaju samo oni koji su bili ministri”, objasnio je situaciju Smiljanić novinarima u Apatinu.

Juče je portparol socijalista Đorđe Milićević isticao vernost velikom koalicionom partneru, koji je, posredstvom svog funkcionera Aleksandra Jovičića, nastavio da ih optužuje za manjak lojalnosti, pokazujući valjda da je SNS i dalje uvređen i ljut. Jovičić je ponavljao stav vrha SNS-a da sve partije koje se udružuju, pa i SPS, imaju cilj da sruše premijera Aleksandra Vučića i SNS, dok je Milićević ukazivao da je mogućnost udruživanja i razgovora sa nekakvim novim DOS-om za SPS u ovom trenutku naučna fantastika. On je dodao i da je namera socijalista, kada su izbori u pitanju, da budu u „najdugovečnijoj koaliciji”, koja je izdržala probu vremena – sa PUPS i JS.

SPS se, dakle, opet našao u raskoraku sa Srpskom naprednom strankom, koja, po već ustaljenom modelu, svaku „otrovnu strelicu” iz redova tog koalicionog partnera doživljava kao veliki znak nepoštovanja, što uvek na kraju Ivica Dačić mora da „pegla”. Tako očigledno ulaze i u predstojeću izbornu kampanju, sa povremenim utiskom u delu javnosti da bi želeli da nastupaju kao da su opozicija. Po nekim ocenama, to im je, u stvari, dobar način da ukažu na razliku između sebe i moćnog SNS-a, to jest da time privuku birače na svoju stranu.

Politički analitičar Dragomir Anđelković smatra, međutim, da su socijalisti prvo u raskoraku sa samima sobom, to jest da postoji „dosta velika podela” unutar SPS-a, te da im je to najveći problem uoči izbora. Prema njegovim rečima, lider SPS-a Ivica Dačić je „igrao” na savez sa SNS-om i Aleksandrom Vučićem, čime je, s jedne strane, ojačao svoju poziciju, a s druge strane, i oslabio unutar partije. Anđelković smatra da je Dačić jak dok je u koaliciji sa SNS-om, ali da bi, kada bi se ta koalicija zaljuljala, svi oni koji su bili protiv tako snažnog vezivanja za SNS krenuli frontalno na Dačića. Anđelković kaže da postoji mogućnost i da se SPS ne održi zajedno do izbora.

„Ako ih opet SNS suviše pritisne, u kontrareakciji bi možda Dačićeva pozicija bila previše oslabljena i možda bi ovi drugi preuzeli primat. To je sada pitanje filigranskog rada sa svih strana. U svakom slučaju, mislim da Dačić ipak ima jaču poziciju jer on ima uz sebe blok koji želi da bude u vlasti, a pretpostavka je da će SNS opet biti taj koji nosi vlast. Opet, jedan blok nezadovoljnih svojim pozicijama pokušavaće da preusmeri SPS, što će opet izazivati određene žaoke od strane SNS-a prema čitavom SPS-u. Imaćemo tako jednu igru sa mnogo elemenata, ali mislim da će ipak stvari ostati ovakve kakve su sada. Mislim da će, uz povremena prepucavanja, oni ostati neka vrsta potencijalnih koalicionih partnera i da će se tako ponašati u kampanji”, ocenjuje Anđelković.

I Bojan Klačar iz Cesida misli da će socijalisti sve vreme tokom kampanje gledati da budu u dobrim odnosima sa SNS-om. Moguće da će biti ovakvih „izleta” u međusobnoj komunikaciji kao dosad, ali podseća je to uvek dolazilo od „slobodnijih strelaca”, poput Ružića ili Mrkonjića, nikada od Dačića.

„Mislim da će SPS biti lojalan partner SNS-u u smislu njihove krovne komunikacije. Ne bih se začudio da bude još nekih većih ’izleta’, ali vrh stranke će to držati pod kontrolom, da ne eskalira u nešto veće od toga. Ovde se  radi o porukama koje šalju jedni drugima niže stranačke strukture, ali i utvrđivanju nekih pozicija u predstojećoj kampanji i u eventualnoj postizbornoj koaliciji”, kaže Klačar.

On smatra da SPS u izbornoj kampanji nastupa sa pozicije slabijeg partnera u vlasti, ali da će taj izazov prevazići najpre zbog toga što Dačić ima odličnu veštinu komunikacije sa biračima, uz dobar legat što se tiče rada u ovoj, ali i prethodnoj vladi (i zbog dobrih rezultata u dijalogu sa Prištinom i dobrog imidža u međunarodnoj zajednici, posebno zbog rukovođenja OEBS-om i organizacije konferencije). Pored toga, kako ističe, SPS ima stabilno i disciplinovano biračko telo na koje neće uticati da li oni nastupaju s pozicije vlasti ili opozicije, a verovatno će nastupiti u proverenoj koaliciji sa JS i PUPS, koji takođe nose određeni broj glasova i imaju lojalne birače.

Klačar i Anđelković se slažu u oceni da SPS ne bi trebalo da ima problem da na izborima ostvari rezultat poput onog koji pokazuju istraživanja javnog mnjenja, a što je opet slično onome što su u prethodnim izbornim ciklusima postizali, uz Anđelkovićevu opasku – ako se ne podele previše, to jest ako se sve završi na povremenim manjim prepucavanjima.