Предизборне игре без граница СПС-а и СНС-а

Вероватно највећу истину о тренутном вербалном сукобу напредњака и социјалиста поводом свечаног отварања железничке станице „Прокоп” изрекао је јуче искусни кадар СПС-а Живорад Смиљанић, наводећи да је реч о „предизборним играма без граница”. Дугогодишњи председник општине Апатин и функционер Социјалистичке партије Србије од њеног оснивања оценио је да таква полемика у предизборној кампањи „није ништа ново”.

„Свака коалиција је добра ако сачува власт, тако да, без обзира на то шта се прича, када дође време да се власт сачува, онда се функционери врло брзо договоре”, рекао је Смиљанић и, како преноси Бета додао, да свако има право и да се хвали и да критикује.

Почасни председник СПС-а Милутин Мркоњић изјавио је прекјуче у „Куриру” да је СНС „само прекречио ’Прокоп’”, а узвратили су министри Небојша Стефановић и Зорана Михајловић. Михајловићева је рекла да је ништа не чуди кад је реч о СПС-у и да је Мркоњић могао бар да прекречи „Прокоп” током дугогодишњег министровања – да се није бавио организовањем концерта. Ова полемика је трајала током читавог дана у среду.

„Мркоњић жали за влашћу, а ови су опет силни јер су у власти. Не знају да је то јако пролазно и да ће и они брзо бити исто бивши министри. То знају само они који су били министри”, објаснио је ситуацију Смиљанић новинарима у Апатину.

Јуче је портпарол социјалиста Ђорђе Милићевић истицао верност великом коалиционом партнеру, који је, посредством свог функционера Александра Јовичића, наставио да их оптужује за мањак лојалности, показујући ваљда да је СНС и даље увређен и љут. Јовичић је понављао став врха СНС-а да све партије које се удружују, па и СПС, имају циљ да сруше премијера Александра Вучића и СНС, док је Милићевић указивао да је могућност удруживања и разговора са некаквим новим ДОС-ом за СПС у овом тренутку научна фантастика. Он је додао и да је намера социјалиста, када су избори у питању, да буду у „најдуговечнијој коалицији”, која је издржала пробу времена – са ПУПС и ЈС.

СПС се, дакле, опет нашао у раскораку са Српском напредном странком, која, по већ устаљеном моделу, сваку „отровну стрелицу” из редова тог коалиционог партнера доживљава као велики знак непоштовања, што увек на крају Ивица Дачић мора да „пегла”. Тако очигледно улазе и у предстојећу изборну кампању, са повременим утиском у делу јавности да би желели да наступају као да су опозиција. По неким оценама, то им је, у ствари, добар начин да укажу на разлику између себе и моћног СНС-а, то јест да тиме привуку бираче на своју страну.

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић сматра, међутим, да су социјалисти прво у раскораку са самима собом, то јест да постоји „доста велика подела” унутар СПС-а, те да им је то највећи проблем уочи избора. Према његовим речима, лидер СПС-а Ивица Дачић је „играо” на савез са СНС-ом и Александром Вучићем, чиме је, с једне стране, ојачао своју позицију, а с друге стране, и ослабио унутар партије. Анђелковић сматра да је Дачић јак док је у коалицији са СНС-ом, али да би, када би се та коалиција заљуљала, сви они који су били против тако снажног везивања за СНС кренули фронтално на Дачића. Анђелковић каже да постоји могућност и да се СПС не одржи заједно до избора.

„Ако их опет СНС сувише притисне, у контрареакцији би можда Дачићева позиција била превише ослабљена и можда би ови други преузели примат. То је сада питање филигранског рада са свих страна. У сваком случају, мислим да Дачић ипак има јачу позицију јер он има уз себе блок који жели да буде у власти, а претпоставка је да ће СНС опет бити тај који носи власт. Опет, један блок незадовољних својим позицијама покушаваће да преусмери СПС, што ће опет изазивати одређене жаоке од стране СНС-а према читавом СПС-у. Имаћемо тако једну игру са много елемената, али мислим да ће ипак ствари остати овакве какве су сада. Мислим да ће, уз повремена препуцавања, они остати нека врста потенцијалних коалиционих партнера и да ће се тако понашати у кампањи”, оцењује Анђелковић.

И Бојан Клачар из Цесида мисли да ће социјалисти све време током кампање гледати да буду у добрим односима са СНС-ом. Могуће да ће бити оваквих „излета” у међусобној комуникацији као досад, али подсећа је то увек долазило од „слободнијих стрелаца”, попут Ружића или Мркоњића, никада од Дачића.

„Мислим да ће СПС бити лојалан партнер СНС-у у смислу њихове кровне комуникације. Не бих се зачудио да буде још неких већих ’излета’, али врх странке ће то држати под контролом, да не ескалира у нешто веће од тога. Овде се  ради о порукама које шаљу једни другима ниже страначке структуре, али и утврђивању неких позиција у предстојећој кампањи и у евентуалној постизборној коалицији”, каже Клачар.

Он сматра да СПС у изборној кампањи наступа са позиције слабијег партнера у власти, али да ће тај изазов превазићи најпре због тога што Дачић има одличну вештину комуникације са бирачима, уз добар легат што се тиче рада у овој, али и претходној влади (и због добрих резултата у дијалогу са Приштином и доброг имиџа у међународној заједници, посебно због руковођења ОЕБС-ом и организације конференције). Поред тога, како истиче, СПС има стабилно и дисциплиновано бирачко тело на које неће утицати да ли они наступају с позиције власти или опозиције, а вероватно ће наступити у провереној коалицији са ЈС и ПУПС, који такође носе одређени број гласова и имају лојалне бираче.

Клачар и Анђелковић се слажу у оцени да СПС не би требало да има проблем да на изборима оствари резултат попут оног који показују истраживања јавног мњења, а што је опет слично ономе што су у претходним изборним циклусима постизали, уз Анђелковићеву опаску – ако се не поделе превише, то јест ако се све заврши на повременим мањим препуцавањима.