Bakterije najčešće izazivaju trovanje hranom

Trovanje hranom javlja se tokom čitave godine, a veoma je važno da se na vreme prepozna stanje i da se zatraži pomoć lekara jer sa teškim simptomima može da prouzrokuje i smrt.

U najčešćem broju slučajeva trovanje hranom se javlja kada osoba konzumira hranu ili piće koji su zaraženi bakterijama, bakterijskim toksinima, parazitima ili virusima. Trovanje hranom može da se pojavi i prilikom konzumiranja hrane koja nije zaražena (poput otrovnih gljiva) ili hrane koja sadrži teške metale (poput žive ili olova) ili otrovne hemikalije (insekticidi).

Najbolja prevencija jeste sprečavanje prenosa bakterija i mogućnosti da dospeju u naš organizam. To se čini higijenskim merama: čistim rukama, alatima i priborom koji se koriste tokom pripremanje obroka, pažljivim pripremanjem hrane i korišćenjem namirnica proverenog kvaliteta.

Trovanje nastupa kada se neispravne namirnice ili tečnosti unose u organizam. Kontaminacija može da se dogodi u bilo kojem delu procesa pripreme hrane. U najvećem broju slučajeva reč je o prenošenju bakterija, virusa ili parazita na ispravnu hranu (namirnice), a ređe je toksin već prisutan u hrani prilikom pripreme.

Bakterije su najčešći izazivači trovanja i na organizam deluju neposredno ili posredno (putem toksina koje izlučuju). Najpoznatije bakterije krivci za trovanje hranom su: salmonela, ešerihija koli, šigela, stafilokoke i klostridijum. Nalaze se u nedovoljno termički obrađenom mesu, ribi, živini, jajima, mesnim prerađevinama, šlagu, pitama, pudingu, sutlijašu i zaraženoj vodi.

Virusi i paraziti izazivači trovanja dolaze u kontakt s hranom kroz nedovoljno termički obrađene namirnice i školjke, putem kontaminirane vode.

Otrovne gljive izazivaju veoma ozbiljna trovanja i deluju na centralni nervni sistem, izazivajući delimičnu ili potpunu paralizu.

Pojedine vrste ribe i školjki sadrže otrove i deluju poput otrovnih gljiva na nervni sistem. Druga vrsta trovanja ribom je putem histamina, jer neke vrste riba u sebi sadrže znatne količine histamina.

Trovanje insekticidima, naročito organofosfatima, veoma je opasno.

Ostali otrovi mogu da se nađu u divljim plodovima, listovima i cvetovima, ali krivac može da bude i industrija koja koristi kadmijum u konzervama, a tu su i olovo i arsen iz veštačkih đubriva i kiselina.