Stogodišnjica dadaizma

Dadaizam kao umetnički pokret prevrata, začet u zaraćenoj Evropi, pod tim imenom je na scenu stupio u Cirihu 1916. godine, šireći se nezadrživo mapom sveta. Glavni centri njegovog delovanja bili su, pored Ciriha, Njujork, Berlin, Hanover, Keln i Pariz. Dadaizam je nastavio razaračko, anarhističko Dejstvo na umetnost, započeto kubizmom, ekspresionizmom, i naročito, futurizmom.

Godine Prvog svetskog rata su godine društvenih i umetničkih promena, sejanja Klica revolucije. Iako je kratko trajao, dadaizam je ostavio neizbrisiv trag u umetnosti 20. veka. Utro je put nadrealizmu, zapravo, pretočio se u njega.

Uticao je na modulacije konstruktivizma, na pokrete Bauhausa i De Stila. U srcu Evrope koja krvari, grupa ljudi koja će promeniti buduće tokove umetnosti i kulture, okupljena u ciriškom Kabareu „Volter” raširiće virus destrukcije i rekonstrukcije postojećih estetskih normi.

Pokret se zvanično gasi 1922, iako će se njegovi tragovi nalaziti još nekoliko godina po raznim evropskim centrima. Od svog zvaničnog rođenja, sve do njegovog rastakanja, registrovan je porast groznice dada („Dada je virus”), počev od 5. februara 1916, datuma Osnivanja Kabarea „Volter”, „lonca za topljenje” svih novih tendencija koje su tada bile Aktuelne u Evropi (kubizma, futurizma, ekspresionizma).

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGIGALNOM IZDANjU