Američke vlasti prihvatile da kompjuter može da vozi

Posle višegodišnjeg lobiranja, čini se da je „Gugl” uspeo da ubedi savezna regulatorna tela da i mašina može da se tretira kao vozač. Nacionalna agencija za bezbednost saobraćaja poslala je kompaniji pismo u kome navodi da kompjuter može da upravlja automobilom. Ovaj stav, suprotan nedavno iznetom mišljenju kalifornijskih vlasti da u vozilu mora da sedi osoba sa vozačkom dozvolom, zaoštriće raspravu o pravnim aspektima automobila bez vozača. U Evropi, po Bečkoj konvenciji iz 1968, vozilo mora da ima vozača koji je u svakom trenutku u stanju da kontroliše vozilo.

„Slažemo se da 'Guglovo' samostalno vozilo neće imati vozača u tradicionalnom smislu u kom su vozila imala vozače poslednjih 100 i više godina”, napisao je direktor agencije Pol Hemersbo.

Analitičari ocenjuje da će ovakav stav pomoći tehnološkim kompanijama koje razvijaju samovozeće automobile.

Agencija je odgovorila na molbu „Gugla” da protumači federalni zakon o bezbednosti saobraćaja za njegove autonomne automobile bez kontrola kao što su volan i kočnice. Prototip koji kompanija testira od prošle godine jeste vozilo male brzine koje bi moglo da funkcioniše kao taksi ili dostavno vozilo u gradskom okruženju.

U automobilskoj industriji ne postoji saglasnost oko toga kakva treba da bude krajnja uloga vozača ni da li tehnologija dovoljno brzo napreduje da bi uskoro mogla da upravlja vozilom bolje nego čovek, objavio je „Njujork tajms”.

Većina kompanija se opredelila da razvija sisteme koji pomažu vozaču. Vozila sama voze u nekim situacijama i u narednim godina sve više će biti pod kontrolom kompjutera (u krivinama, kada se menjaju trake, prolaze raskrsnice), ali pod ljudskim nadzorom, tako što će vozač da uskoči u kritičnoj situaciji koju kompjuter ne može da reši. To trenutno i jeste najveći problem inženjera: kako da vozač koji možda kuca es-em-es ili gleda film u sekundi preuzme kontrolu nad vozilom.

Autopilot kod „tesle”, predstavljen u oktobru, dozvoljava vozaču da skloni ruke s volana, ali ga podstiče da posle kratkog vremena preuzme kontrolu i upozorava na problematične situacije. Na probnoj vožnji od 350 kilometara u Kaliforniji, robotičar i stručnjak za veštačku inteligenciju Sebastjan Tran morao je da interveniše više od 12 puta. Automobil se dobro pokazao na otvorenom putu, ali u gradskoj vožnji ima problema jer ne usporava dovoljno pri skretanjima i ne prolazi baš glatko kroz krivine. I novi „nisani” zahtevaju nadzor vozača i inženjeri priznaju da neće biti autonomni u uslovima kao što su sneg, obilna kiša pa čak i neke noćne vožnje.

Čak i kompanije poput „Ubera” imaju dugoročne planove da njihova vozila bez vozača jednog dana po porudžbi stižu na adresu putnika. On sarađuje sa univerzitetom Karnegi melon, dok je „Dženeral motors” nedavno uložio pola milijarde dolara u najvećeg „Uberovog” rivala, američku kompaniju „Lift”.

Odluka agencije koju je Rojters u sredu preneo kao ekskluzivnu vest ne znače potpunu podršku „Guglu” i ostalim kompanijama. Svi će morati da dokažu da tehnologija ispunjava standarde bezbednosti koji važe za klasične automobile.

Američka udruženja potrošača ne odobravaju, međutim, stav agencije i smatraju da roboti ne mogu da se izbore sa svakodnevnim izazovima u saobraćaju. Podsećaju na obavezne godišnje izveštaje kompanija o tome koliko puta su vozači morali da preuzmu kontrolu u probnim vožnjama, u nekim slučajevima na svaka tri kilometra. „Gugl” se hvali da je imao incidente tek na 2.000 kilometara.