Grant za najstariji zanat

Među 28 ustanova socijalne zaštite, udruženja građana i asocijacija koji su na ceremoniji u Kraljevu od EU dobili bespovratnu pomoć (grant), bilo je i udruženje „Prevent” iz Novog Sada. Tom udruženju uručena je potvrda o pomoći u iznosu od oko 120.000 evra za realizaciju projekta „Usluge u zajednici za seksualne radnice u Novom Sadu”.

I, pokrenulo je to kratku polemiku, pa i šaljive komentare, a više detalja doznali smo od menadžera projekta Nebojše Đurasovića. On demantuje podsmešljive tvrdnje na skupu da je reč o podsticaju „zarad pojeftinjenja ili poboljšanja kvaliteta usluga”, tvrdeći da je reč o zaštiti osetljivih grupa stanovništva.

„Seksualne radnice su veoma ranjive, one su uglavnom žrtve i mi želimo da ih osnažimo, da im pomognemo kako bi očuvale svoje reproduktivno zdravlje. Činimo to kroz savetovanja, omogućavanje redovne zdravstvene zaštite... Recimo, pre naših aktivnosti, u Novom Sadu samo je njih 30 odsto koristilo kondom, a sada to čini njih 90 odsto”, objasnio je Đurasović.

Pored podele kondoma i drugih terenskih aktivnosti, udruženje ima nameru i da otvori svratište za seksualne radnice. Ono će, kažu, biti standardizovano i licencirano i tu bi im se sistemski pomagalo.

Dobro, sve je to ljudski i humano, ali se nameće i pitanje: da li na ovaj način pomenuto udruženje, a posredno i Evropska unija, podstiče nešto što je u Srbiji još protivzakonito. Jer, te „radnice”, shodno zakonu, policija hapsi, a sudovi prekršajno kažnjavaju. I, tako smo na temi svrsishodnosti legalizacije prostitucije, prihvatanja ili represivnog suzbijanja onoga što već postoji, ne samo u većim gradovima Srbije, nego i u unutrašnjosti.

Protivnici eventualnog ozakonjenja starog zanata smatraju to atakom na ženski moral, a zastupnici legalizacije nazivaju ih „lažnim moralistima”, uz pozivanje na postojeće propise više evropskih zemalja.

Istina, bio je taj zanat pre rata u Srbiji legalan. Iz tih vremena potiče i „Pic mala”, današnji naziv jednog dela grada Kraljeva, u kome su tada svetleli „crveni fenjeri”. O tome u knjizi „Kraljevačke kafane” Milana Matijevića piše: „Animir dame radile su u pojedinim kafanama, a morale su biti prijavljene Sreskom načelstvu i obavezne da se redovno javljaju sreskom lekaru na pregled. Policijski pisar sa žandarmima je dolazio svake večeri u kontrolu, neprijavljenim ili damama bez lekarske potvrde rad bi bio zabranjen, a gazda kafane kažnjen. Međutim, bilo je i tada izigravanja propisa i tajnog rada neprijavljenih animir dama i njihovih podvodača.”

Tako izgleda da se ne zna šta je bolje – legalno ili zabranjeno. Zna se samo da devojaka pokraj Ibarske magistrale, nadomak Kraljeva, nije bilo u vreme kad su se neki drugi zanati u odnosu na ovaj najstariji cenili više, odnosno onda kad je u Kraljevu bilo zaposleno, primera radi, više krojačica i šivačica nego danas svih proizvodnih radnika.