Da li su američki dronovi „na pravoj strani istorije”

66. BERLINALE

Berlin – Mislila sam da sam na pravoj strani istorije, a danas znam da nisam – kaže Lisa, bivši analitičar slike pri američkoj vojsci zadužena za identifikaciju potencijalnih meta dronova na avganistanskom ratištu. Lisa je nagrađena za identifikaciju 121.000 meta, a sada kaže da smatra da je odgovorna za isti toliki broj života. Lisa je ratni veteran, sada „zviždač” u aferi koja preti da u SAD nadmaši slavu one vezane za slučaj Snouden. Zajedno sa Heder i Danijelom akterka je i američkog 90-minutnog dokumentarnog filma „Nacionalna ptica” Sonje Kenebek, koji je izazvao veliko interesovanje u programu Berlinale Specijal 66. Berlinskog festivala.

Ovaj film čiji su izvršni producenti Vim Venders i Erol Moris, najdirektnije moguće osvetljava činjenice da su predatorski dronovi, teško naoružane bespilotne letelice koje su američke oružane snage i CIA koristile i koriste u zonama ratnih dejstava u Avganistanu, ali i Jemenu i Somaliji, ubijali i civile i to u zonama bez borbenih dejstava. Upravo o tome, uz maksimalno poštovanje neodavanja strogo poverljivih podataka sa oznakom „državna tajna”, u Sonjinom filmu svedoče tri bivša pripadnika „Dron programa”. Tri bivša vojnika sa teškim posttraumatskim sindromom o čijoj zaštiti danas brinu pro bono advokati. Ali i psiholozi, jer se teško nose sa grižom savesti što su kao pojedinci određivali terorističke mete za likvidaciju na osnovu naređenja zvaničnika SAD, CIA i Pentagona, a svojim očima viđali kako su među metama i civili. Čak i žene sa malom decom.

Sonja Kenebek je po profesiji istraživački novinar, „Nacionalna ptica” je njen prvi film, rađen naravno u nezavisnoj produkciji i pod budnim nadzorom čitavog pravničkog tima, što nije pomoglo akteru Danijelu da usred snimanja ne doživi optužbu za špijunažu, što u SAD ima težinu akta izdaje zemlje.

Protiv Sonje Kenebek nikakva istraga još uvek nije pokrenuta.

U ekskluzivnom intervjuu za „Politiku”, Sonja Kenebek kaže da je okružena timom advokata, a da kao novinar vrlo dobro zna na koje bi se sve svetske adrese obratila za slučaj potrebe. „Pretpostavljam da istražitelji to znaju”, kaže ona.

Koji je bio vaš lični motiv da uradite film na temu ove nedavno pokrenute „afere dron” koja trese Ameriku, ali može da protrese i vas?

Samo želja da na neki način probudim svet i ukažem na opasnost od narastanja dron-ratovanja i na posledice takvog ratovanja. Na opasnost od pogrešnog korišćenja visoke tehnologije, čiji se napredak ubrzava. Ali i na to da mi u mojoj zemlji imamo pravo na veću transparentnost svega onoga što se radi u naše ime. Kao društvo, kao globalna zajednica, veoma pažljivo treba da mislimo o upotrebi visoke tehnologije, ako je to ono što želimo. Upotreba drona bi mogla da raste izvan kontrole, jer nismo mi jedini koji poseduju ovakvo oružje. Ovo bi moglo postati uobičajeno, ako već nije.

Grafit na zidu u Kabulu u filmu „Nacionalna ptica” Sonje Kenebek

SAD su trenutno svetski lider u smrtonosnim upotrebama dronova?

Jesu, SAD je proširio upotrebu borbenih dronova na sve četiri grane naše vojske, ali i druge zemlje raspoređuju svoje borbene dronove. Globalne posledice toga su nepredvidive i nesagledive.

Proširenje upotrebe „predatora” u SAD povećava potrebu za još većim brojem operatera i obaveštajnih analitičara, znači da će još veći broj ljudi postati ono što su danas Heder, Danijel i Lisa?

Iskustva i perspektiva bespilotnih operatera su uglavnom zapostavljeni, jer su hiljadama kilometara daleko od bojnog polja. Oni nisu ti koji sa ratišta dolaze kući u vrećama. Oni ne mogu imati nikakve ratne fizičke povrede, ali su njihove psihološke povrede velike. Često neizlečive. Ogroman je godišnji broj samoubistava među njima.

Potresna je sudbina vaša tri aktera, umesto samoubistva ipak se odlučuju na hrabri korak – da javno svedoče?

Heder, Danijel i Lisa govore o tome kako je teško biti u poziciji da sediš kod kuće u SAD, zapravo si raspoređen na borbene zadatke tako što analiziraš i određuješ mete, upravljaš bespilotnim borbenim avionom koji je tamo negde preko pola sveta. To je na neki način šizofrena situacija. Mislim da ljudski um ima problem da prihvati takvu situaciju. Da iz tajne životne sredine u pravoj ratnoj zoni ubijaš ljude, a onda odeš sa posla kući i sediš za stolom sa svojom porodicom. Porodica, naravno, nema pojma šta radiš, jer nije dozvoljen razgovor sa njima o proživljenim iskustvima. Zbog tajnosti svoje pozicije, operateri drona ni sa kim ne mogu da diskutuju o uznemirujućim detaljima iz života. Čak ni sa svojim psihijatrima. Za neke vojnike ova ograničenja bila su previše teška za „rukovanje”.

Svi vaši akteri su svedoci ubistava civila na daljinu?

Oni ne samo da su gledali efekte vazdušnog udara, već su posle gledali i porodice žrtava koje dolaze da pokupe delove raznesenih tela da ih sahrane. Kada udari drona pođu naopako i dogode se ubistva civila, raste u njima sumnja u tačnost i ispravnost celokupnog sistema, što ne može a da se psihološki ne odrazi na operatere.

Koji je vama lično najteži trenutak tokom snimanja „Nacionalne ptice”?

Svi su ti trenuci bili teški, ali je možda najteži onaj kada sam sa Lisom otišla u Avganistan, da se susretnemo sa preživelim, ali trajno osakaćenim civilima iz jednog napada našeg drona 2010. godine, kada ih je ubijeno 23, uključujući i žene i decu. Za ovaj slučaj se tadašnji komandant američkih i Nato snaga u Avganistanu, general Stenli Mekristal izvinio avganistanskoj naciji za počinjenu grešku, ali je snimak njegovog govora bio emitovan samo na lokalnom jeziku, na lokalnoj televiziji. Najbolnije u susretu sa žrtvama bio je trenutak kada mi oni izražavaju zahvalnost i pokazuju sreću za to što je konačno neko na njih obratio pažnju i raspitao se da li su živi.

Predsednik Obama je u jednom govoru na temu upotrebe dronova negirao da su oni korišćeni za napade na zone van borbenih dejstava?

Jeste, ali ga je stvarnost u tome demantovala.

Da li je Lisi pomogao susret sa svojim žrtvama?

Doneo joj je neku vrstu olakšanja, ali to je samo jedna od tačaka na njenom putu isceljenja. Lisa je danas veoma zaokupljena humanitarnim radom i posvećena pomoći žrtvama ratova.

----------------------------------------------------------

FBI usred snimanja odneo sve iz stana

A da li će Danijel postati 13. američki građanin koji je ikada optužen za špijunažu?

On sada još teže živi i pod tim dodatnim, ogromnim teretom. Zaista nije jasno zašto je FBI usred snimanja filma odneo sve iz njegovog stana. Danijel ni jednog trenutka nije pred nama izneo niti jedan jedini visoko poverljivi dokument ili podatak. Tim advokata koji se bavi i slučajem Snouden, zastupa sada i Danijela. Njegova istraga traje i može da traje još dugo. Optužnica još nije podignuta. Između ostalog i zato je važno da ovaj film vidi što veći broj ljudi u svetu. Javni diskurs je od ključnog značaja za razumevanje društvenih posledica ratovanja dronovima.