Да ли су амерички дронови „на правој страни историје”

66. БЕРЛИНАЛЕ

Берлин – Мислила сам да сам на правој страни историје, а данас знам да нисам – каже Лиса, бивши аналитичар слике при америчкој војсци задужена за идентификацију потенцијалних мета дронова на авганистанском ратишту. Лиса је награђена за идентификацију 121.000 мета, а сада каже да сматра да је одговорна за исти толики број живота. Лиса је ратни ветеран, сада „звиждач” у афери која прети да у САД надмаши славу оне везане за случај Сноуден. Заједно са Хедер и Данијелом актерка је и америчког 90-минутног документарног филма „Национална птица” Соње Кенебек, који је изазвао велико интересовање у програму Берлинале Специјал 66. Берлинског фестивала.

Овај филм чији су извршни продуценти Вим Вендерс и Ерол Морис, најдиректније могуће осветљава чињенице да су предаторски дронови, тешко наоружане беспилотне летелице које су америчке оружане снаге и ЦИА користиле и користе у зонама ратних дејстава у Авганистану, али и Јемену и Сомалији, убијали и цивиле и то у зонама без борбених дејстава. Управо о томе, уз максимално поштовање неодавања строго поверљивих података са ознаком „државна тајна”, у Соњином филму сведоче три бивша припадника „Дрон програма”. Три бивша војника са тешким посттрауматским синдромом о чијој заштити данас брину про боно адвокати. Али и психолози, јер се тешко носе са грижом савести што су као појединци одређивали терористичке мете за ликвидацију на основу наређења званичника САД, ЦИА и Пентагона, а својим очима виђали како су међу метама и цивили. Чак и жене са малом децом.

Соња Кенебек је по професији истраживачки новинар, „Национална птица” је њен први филм, рађен наравно у независној продукцији и под будним надзором читавог правничког тима, што није помогло актеру Данијелу да усред снимања не доживи оптужбу за шпијунажу, што у САД има тежину акта издаје земље.

Против Соње Кенебек никаква истрага још увек није покренута.

У ексклузивном интервјуу за „Политику”, Соња Кенебек каже да је окружена тимом адвоката, а да као новинар врло добро зна на које би се све светске адресе обратила за случај потребе. „Претпостављам да истражитељи то знају”, каже она.

Који је био ваш лични мотив да урадите филм на тему ове недавно покренуте „афере дрон” која тресе Америку, али може да протресе и вас?

Само жеља да на неки начин пробудим свет и укажем на опасност од нарастања дрон-ратовања и на последице таквог ратовања. На опасност од погрешног коришћења високе технологије, чији се напредак убрзава. Али и на то да ми у мојој земљи имамо право на већу транспарентност свега онога што се ради у наше име. Као друштво, као глобална заједница, веома пажљиво треба да мислимо о употреби високе технологије, ако је то оно што желимо. Употреба дрона би могла да расте изван контроле, јер нисмо ми једини који поседују овакво оружје. Ово би могло постати уобичајено, ако већ није.

Графит на зиду у Кабулу у филму „Национална птица” Соње Кенебек

САД су тренутно светски лидер у смртоносним употребама дронова?

Јесу, САД је проширио употребу борбених дронова на све четири гране наше војске, али и друге земље распоређују своје борбене дронове. Глобалне последице тога су непредвидиве и несагледиве.

Проширење употребе „предатора” у САД повећава потребу за још већим бројем оператера и обавештајних аналитичара, значи да ће још већи број људи постати оно што су данас Хедер, Данијел и Лиса?

Искуства и перспектива беспилотних оператера су углавном запостављени, јер су хиљадама километара далеко од бојног поља. Они нису ти који са ратишта долазе кући у врећама. Они не могу имати никакве ратне физичке повреде, али су њихове психолошке повреде велике. Често неизлечиве. Огроман је годишњи број самоубистава међу њима.

Потресна је судбина ваша три актера, уместо самоубиства ипак се одлучују на храбри корак – да јавно сведоче?

Хедер, Данијел и Лиса говоре о томе како је тешко бити у позицији да седиш код куће у САД, заправо си распоређен на борбене задатке тако што анализираш и одређујеш мете, управљаш беспилотним борбеним авионом који је тамо негде преко пола света. То је на неки начин шизофрена ситуација. Мислим да људски ум има проблем да прихвати такву ситуацију. Да из тајне животне средине у правој ратној зони убијаш људе, а онда одеш са посла кући и седиш за столом са својом породицом. Породица, наравно, нема појма шта радиш, јер није дозвољен разговор са њима о проживљеним искуствима. Због тајности своје позиције, оператери дрона ни са ким не могу да дискутују о узнемирујућим детаљима из живота. Чак ни са својим психијатрима. За неке војнике ова ограничења била су превише тешка за „руковање”.

Сви ваши актери су сведоци убистава цивила на даљину?

Они не само да су гледали ефекте ваздушног удара, већ су после гледали и породице жртава које долазе да покупе делове разнесених тела да их сахране. Када удари дрона пођу наопако и догоде се убиства цивила, расте у њима сумња у тачност и исправност целокупног система, што не може а да се психолошки не одрази на оператере.

Који је вама лично најтежи тренутак током снимања „Националне птице”?

Сви су ти тренуци били тешки, али је можда најтежи онај када сам са Лисом отишла у Авганистан, да се сусретнемо са преживелим, али трајно осакаћеним цивилима из једног напада нашег дрона 2010. године, када их је убијено 23, укључујући и жене и децу. За овај случај се тадашњи командант америчких и Нато снага у Авганистану, генерал Стенли Мекристал извинио авганистанској нацији за почињену грешку, али је снимак његовог говора био емитован само на локалном језику, на локалној телевизији. Најболније у сусрету са жртвама био је тренутак када ми они изражавају захвалност и показују срећу за то што је коначно неко на њих обратио пажњу и распитао се да ли су живи.

Председник Обама је у једном говору на тему употребе дронова негирао да су они коришћени за нападе на зоне ван борбених дејстава?

Јесте, али га је стварност у томе демантовала.

Да ли је Лиси помогао сусрет са својим жртвама?

Донео јој је неку врсту олакшања, али то је само једна од тачака на њеном путу исцељења. Лиса је данас веома заокупљена хуманитарним радом и посвећена помоћи жртвама ратова.

----------------------------------------------------------

ФБИ усред снимања однео све из стана

А да ли ће Данијел постати 13. амерички грађанин који је икада оптужен за шпијунажу?

Он сада још теже живи и под тим додатним, огромним теретом. Заиста није јасно зашто је ФБИ усред снимања филма однео све из његовог стана. Данијел ни једног тренутка није пред нама изнео нити један једини високо поверљиви документ или податак. Тим адвоката који се бави и случајем Сноуден, заступа сада и Данијела. Његова истрага траје и може да траје још дуго. Оптужница још није подигнута. Између осталог и зато је важно да овај филм види што већи број људи у свету. Јавни дискурс је од кључног значаја за разумевање друштвених последица ратовања дроновима.