NBS: MMF nije zabrinut zbog izbora

Međunarodni monetarni fond (MMF) nije zabrinut zbog izbora, iako je ocena četvrte revizije aranžmana odložena posle izbora i formiranja nove vlade. MMF neće davati ocenu revizije sada, kako ne bi uticali na izborni proces, ali ova međunarodna finansijska institucija ima puno poverenje u ovdašnje nosioce ekonomske politike. Rezultati ove revizije mogli bi, zbog izbora, da budu spojeni s petom revizijom, koja je najavljena za kraj maja. S reformama u Srbiji neće se stati, niti će se na neki način izbeći ugovorene obaveze, izjavila je Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije (NBS), na predstavljanju izveštaja o inflaciji.

– Mi se ponašamo kao da je redovno četvrto razmatranje u toku. Ne očekujemo nikakve popuste i propuste. NBS je uradila sve što je preuzela u okviru stend-baj aranžmana iz predostrožnosti, a jedina razlika je saopštavanje detaljnih izveštaja u vezi sa revizijom – rekla je Tabakovićeva.

Kada je NBS u pitanju, prema njenim rečima, zadatak je lakši, jer se vlada suočava s nasleđem iz prošlih decenija, budući da strukturne reforme podrazumevaju ozbiljne promene.

Predstavnici NBS saopštili su da je inflacija već tri godine niska i stabilna i da očekuju da će od sredine godine početi njen umeren rast i da će se vratiti u granice cilja krajem ove i naredne godine. Rastu inflacije doprineće povećanje privatne potrošnje, veći nivo privatnih i državnih investicija, a očekuje se i poskupljenje nafte za 40 dolara za barel.

Tabakovićeva je podsetila da su kamate na dinarske kredite za dve i po godine pale za oko 10 procentnih poena, a sad je prosečna kamata 8,8 odsto. NBS je u maju 2013. počela da spušta referentnu kamatu, to je do sada učinjeno za 7,5 procentnih poena i iznosi 4,25 odsto.

Kad je reč o kamatama na evro pozajmice, Tabakovićeva je rekla da su i te prosečne kamate pale za 2,8 procentnih poena, i sada su na nivou od oko 4,4 odsto.

Prema njenim rečima, na kretanje kamata na evro kredite uticala je mahom politika Evropske centralne banke, dok je za snižavanje kamata na dinarske pozajmice uticala politika NBS i vladina fiskalna politika zemlje.

Tabakovićeva je rekla da je prošle godine rast kreditiranja iznosio 1,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu, što je iznad očekivanja, a to se dogodilo uprkos dospeću subvencionisanih kredita. Investicioni krediti, tvrdi ona, porasli su u istom periodu 2,5 puta. Ona je podsetila da je vlada sprovela snažno fiskalno prilagođavanje, da je smanjena spoljna neravnoteža a popravljen poslovni ambijent. Deficit je, kako je navela, prošle godine gotovo prepolovljen i iznosio je 3,7 odsto BDP-a, dok je deficit tekućeg računa bio niži za petinu i, kako tvrdi, potpuno pokriven direktnim stranim investicijama.

Odgovarajući na pitanje o razlozima slabljenja dinara od početka godine, Tabakovićeva je odgovorila da je jedan od razloga to što su banke kupovale devize kako bi iznele profit. Prema njenim rečima, banke u Srbiji i dalje imaju profit koji mogu i da iznesu bez zakonskih ograničenja.

Ostali razlozi su kupovina deviza za plaćanje energenata, kao i to što su banke kupovale devize radi rezervacije problematičnih kredita.

O tome koliko je tačno novca izneto iz Srbije u januaru, NBS još nema podatke, ali u 2015. portfolio investitori izneli su oko 280 miliona evra, izjavila je Ana Ivković, generalni direktor Direktorata za ekonomska istraživanja i statistiku NBS.