Dučićeva nagrada Gojku Đogu

Žiri za dodelu Dučićeve nagrade u sastavu: akademik Ljubomir Zuković, pesnik Vladimir Jagličić, književnik Želidrag Nikčević, prof. dr Ranko Popović, prof. dr Jovan Delić i gradonačelnik Trebinja Slavko Vučurević, predsednik bez prava odlučivanja, na svojoj završnoj sednici, održanoj u Beogradu, doneo je jednoglasno odluku da se Nagrada „Jovan Dučić” dodeli pesniku Gojku Đogu za njegovo ukupno pesničko stvaralaštvo, i za odbranu poezije, a povodom knjige „Grana od oblaka” (Izabrane i nove pesme), čiji su izdavači Književna zadruga Srpskog narodnog vijeća iz Podgorice i novosadska kuća „Orpheus”.

Svojim izvanrednim pesničkim knjigama: „Tuga pingvina” (1967), „Modrica” (1974), „Kukuta” (1977), „Vunena vremena” (1981), „Crno runo” (2002), „Kukutin vrt” (2009) i „Grana od oblaka” (2014), kaže se u obrazloženju žirija, Gojko Đogo je postao jedno od najuglednijih imena srpske lirike poslednje trećine XX i prvih decenija XXI veka, a po svom stavu, odnosu prema pesništvu, po pesničkom samožrtvovanju i pesničkoj sudbini, po doslednoj, hrabroj i viteškoj odbrani svoje poezije, i poezije uopšte, po odbrani svoje časti i časti pesnika, Gojko Đogo je jedinstvena figura srpske poezije ne samo druge polovine XX veka.

U početku usmeren na „tajnopis”, na „šifrovanje” i „zavezivanje” jezika, na hermetičnu, sugestivnu poeziju, pisanu pod uticajem simbolizma i neosimbolizma, sa prisnim osećanjem za zavičajno hercegovačko nebo i podneblje, kasnije će sve više „razvezivati” jezik i, ne napuštajući metafizičke drhtaje, iskazivati egzistencijalnu zebnju i pobunu protiv gušenja slobode, protiv straha i vunenih vremena. Oslanjajući se na staru slovensku mitologiju, ne prestajući da zagoneta, a gradeći široko polje aluzivnosti, Đogo je poezijom iskazao nepotkupljive i zastrašujuće istine o našem vremenu, ali nikad ne svodeći pesmu na jednoznačnost, već joj obezbeđujući univerzalne dimenzije i zračenje kroz vremena. Đogova poezija je izraz pobune očajnika, pripadnika veka čije su svete zadužbine logori i tamnice, palikuća koji će se opasno poigrati vatrom samo da bi uspostavio pokidanu poštu s nebesima.

I po metafizičkim drhtajima i slutnjama, i po visokoj pesničkoj odgovornosti, i po zavičajnim bojama i mirisima, a naročito po univerzalnim dometima, kaže se na kraju obrazloženja, Đogova pesma je dostojna Dučićevog imena i nagrade.

Nagrada pesniku biće uručena u Trebinju, na Dučićevim večerima poezije, o Blagovestima.