Beogradski pašaluk

Još jedna vlada polako silazi s političke i ekonomske scene. Učinila je – što je učinila. Njenim učincima baviće se ekonomski analitičari i opozicija, ali ima jedna oblast za koju nije potrebna vremenska distanca da bi se došlo do zaključka da gotovo ništa nije urađeno.

Bez mnogo okolišanja, reč je o smanjivanju regionalnih razlika u razvijenosti zemlje. Nema vlade u poslednjih pola veka, pa i duže, koje u svojim obećanjima nisu vidno isticale da će se svojski truditi da postignu ravnomerniji regionalni razvoj. Nažalost, mnogo toga ostalo je na političkim i predizbornim porukama i obećanjima. Regionalne razlike se po mnogim pokazateljima čak i produbljavaju.

Na delu je i dalje metropolizacija, a s njom ekonomsko i demografsko propadanje, recimo kao najupečatljiviji primer, jugoistoka zemlje. Da nevolja bude veća i razvijeniji delovi zemlje, poput Vojvodine ili Šumadije, imaju svoje „crne rupe” u kojima su zacarili siromaštvo i starost.

Za ovakvu ocenu ne treba puno dokaza. Dovoljno je zaviriti samo u statistiku. A ona kaže da je bruto domaći proizvod beogradskog regiona 2014. gotovo 40 odsto cele zemlje. Regioni južne i istočne Srbije imali su udele u BDP od 19,7, odnosno 14,1 procenat. Poslednja istraživanja ukazuju da je ekonomska snaga jugoistočne Srbije za 80 odsto manja od republičkog proseka. U poslednje tri godine tek 7,7 odsto ukupnih državnih podsticaja stiglo je u ovaj deo zemlje.

 Zabrinjavajući su i demografski podaci. Između dva poslednja popisa, od 2002. do 2011, broj stanovnika na jugoistoku Srbije opao je za oko 186.000 ljudi. Dotle je broj Beograđana povećan za 98.000 duša. Od 21 devastirane opštine u Srbiji, čak 19 je na jugoistoku zemlje.

I sve tako. Od brojke do brojke.

Premijer Vučić gotovo iz dana u dan otvara i najavljuje nove pogone, doziva inostrane investitore, samo što ih ne vuče za rukave, nudi im svaku vrstu pomoći pa i hiljade evra po radnom mestu… ali retki su se opredelili da svoje pogone i fabrike podignu ispod Leskovca. Svima su primamljiviji i prihvatljiviji okolina Beograda i Vojvodina.

Nema tajne. Tu je najrazvijenija infrastruktura. Blizu su aerodrom, pruga, auto-putevi, Dunav… platežno sposobno tržište, kvalifikovana radna snaga…

Mlađan Dinkić je nekada čak i svojoj partiji dao ime po regionima, ali dalje od toga nije mnogo učinio. Razaslao je, istina, neke državne institucije iz Beograda po većim gradovima po Srbiji, ali sve ostalo bilo je – politika.

Iako izbori nisu još raspisani, predizborna trka je počela. Za sada se partije ne bave mnogo ekonomskim temama. Tu tešku artiljeriju valjda čuvaju za sam finiš. Ko god bude zaigrao i na tu kartu imaće „municije” u ogromnim količinama, ali suština nije u političkim prepucavanjima, već da Srbija u razvojnom pogledu ne postane beogradski pašaluk.