Upletena festivalska šarenica

44. FEST

Ih, bre! Pa u Sava centru k'o u L.A. na dodeli Oskara! Na crvenom tepihu o šal se saplela Viktorija Abril, Džon Mektirnan držao je u ruci beogradskog „Pobednika” kao flašu viskija. Ma sve bi bilo baš „hipsterski” i baš „trendi”, da se kao ključna stvar svečanog otvaranja beogradskog festivala nisu dogodile one višeminutne ovacije na pomen najistinskije filmske legende i da se ne lažemo, najvažnije zvezde 44. Festa – Velimira Bate Živojinovića. E to je bila prava klasika. U Beogradu je počeo Fest!

 I posle tih uvodnih „čarolija” sa humornim notama usledio je i uvodni film. „Vlažnost” Nikole Ljuce, o kojem je nedavno na ovim stranicama bilo pisano iz Berlina, gde je imao svetsku premijeru u paralelnom programu posvećenom debitantima, a biće pisano još kada film bude imao redovan bioskopski život.

 Da li je „Vlažnost” bio pravi izbor za svečano otvaranje Festa? Mišljenja sam da nije. Ovo nije vrsta filma koja će razgaliti svečarski raspoloženu publiku, koja je prve Festove večeri tradicionalno većinski komponovana od primalaca protokolarnih ulaznica i pozivnica, sponzora, njihovih partnera i beogradskih pozera, već dobro umorenih samom ceremonijom otvaranja. Ne može se od ovako komponovane publike očekivati da se sasvim iskreno upusti u odgonetanje šta je Ljuca hteo da kaže i pokaže ovim filmom.

 Umetnički direktor Festa Jugoslav Pantelić se i prošle godine „sapleo” o izbor filma za svečano otvaranje, ali iz te „omaške” nije izvukao pouku. Mišljenja sam i da je on filmu „Vlažnost” koji nije namenjen onima željnim eskapizma, nesvesno mogao da nanese i štetu. Jer, ne zaboravite, „Vlažnost” Nikole Ljuce je i takmičarski film u nacionalnoj selekciji „Srpski film” i zato je veoma važno kakav će prvi utisak da ostavi i na publiku i na žiri.

 S druge strane, razumem Pantelićevu želju da ovakvim izborom oda počast srpskoj kinematografiji, domaćim filmskim debitantima i još ponečem. Uostalom, uopšte i ne mora da ispadne sve tako crno. Ako ništa drugo konačno je Fest počeo pravim orgazmom, kako to negde reče kolega Vlajčić, aludirajući na uvodne scene Ljucinog filma...

 Kao drugi film prve večeri prikazan je „Komuna”  Danca Tomasa Vinterberga nagrađenog nedavno u Berlinu „Srebrnim medvedom” za najbolju žensku ulogu, koji je uručen glumici Trine Birholm. Vinterberg (1969), jedan od suosnivača kultnog filmskog pokreta Dogma 95 zajedno sa Larsom fon Trirom, razdrmao je svetsku filmsku scenu sa svojim prvim „dogma” filmom „Porodičnim slavljem” („Festen”) i usrećio publiku i kritiku sa filmom „Lov” nominovanim i za Zlatni globus i za Oskara.  U „Komuni” se vraća temi porodice, radnju filma smešta u 70. godine prošlog veka među danske intelektualce koji su odlučili da sa svojim porodicama žive zajedno u istoj kući, deleći svakodnevicu, svoje stavove, svoje ljubavi, ali i levičarsku ideologiju.

 Indirektno, „Komuna” je i politički film, ali i (polu)autobiografski u kojem Vinterberg sa simpatijama i humorom prikazuje doba svog detinjstva provedenog u jednoj takvoj skandinavskoj zajednici...

 Sinoć je Festova publika u udarnom terminu u Sava centru bila u prilici da vidi i jednog od kandidata za ovogodišnje Oskare, film „Kerol” Toda Hajnesa koji je svetsku premijeru imao na prošlogodišnjem Kanskom festivalu. Film rađen prema romanu „Cena soli” koji je Patriša Hajsmit 1950. godine napisala pod pseudonimom svesna toga da njena, u to vreme pionirska tematika – homoseksualnost, neće naići na razumevanje konzervativne Amerike.

 Još u Kanu je imao veće simpatije kod kritičara muškog roda negoli ženskog. Žene je, zbog preterane romantizovanosti, a izostanka duboke emotivnosti, snage intimnosti i istinske životnosti (što sve, inače, postoji u romanu), Hajnesov film ostavio prilično hladnim.

 Biće da je fascinacija mogućom telesnom ljubavlju između dve žene, a takvoj su mašti muškarci jel'te skloni, imaginativno nadgradila sve ono čega u Hajnesovom filmu inače nema. Kako bilo, tek „Kerol” je film koji je osvojio do sada pregršt nagrada i za ono što su kao filmske ljubavnice podarile Kejt Blančet (kao Kerol) i Runi Mara (kao Tereza)...

 Šta ćemo gledati na Festu večeras? Pa „Zvizdana” Dalibora Matanića, film hrvatsko-srpske koprodukcije (takmičarski program „Srpski film”), koji će na veliku scenu Sava centra uz autora dovesti, sjajne glumce, među kojima i Miru Banjac (u maloj, ali dragocenoj ulozi bake), ali i srpski producentski par snova Nenad Dukić- Miroslav Miša Mogorović. Naravno, pod uslovom da je Dukić satnicu klanjanja pred publikom zapisao u svoj notes zvani „irvas”, da ne zaboravi.

 Matanićev „Zvizdan” je na 68. Kanu u programu „Izvestan pogled” osvojio Gran pri žirija, dobio dobre reakcije kritike koja je ovaj film ocenila kao uspešno izveden triptih o zabranjenoj ljubavi. Ljubavni parovi iz 1991. , 2001. i 2011. godine na razne načine su onemogućavani da ostvare svoju ljubav iza čega zapravo stoji istorija dva susedna sela – hrvatskog i srpskog, opterećena sukobima, netrpeljivošću i netolerancijom. Svaki od tri filma u filmu, inače snimljenom na području Knina, ima drugačije društveno političko okruženje, ali je emocija ista, kao i želja da se prevaziđe nacionalnost i pronađe čovek i ljubav. U višestrukim glavnim ulogama su izvrsni Tihana Lazović i Goran Marković. I to treba videti...