Promena, ali ne i pobuna

Naš svet se neumitno menja. I te promene sve su ubrzanije. Srećni su takvi koji su sposobni da istovremeno razložno prate izazove sadašnjosti i sa spokojem čekaju ono što nam donosi budućnost. Zebnja, strah i panika najjače su oružje onih koji bi da te promene kanališu u sopstvenu korist.

Kulturni stvaraoci svih fela oduvek su težili da svojim delima objasne vreme u kojem žive. Ipak, tek stupanjem na scenu rok muzike i rok literature otišlo se za sudbonosni korak dalje: iniciranje promena sistema u kojem živimo, postao je prvi i glavni zadatak rok stvaralaca. A materijala za delovanje uvek je bilo.

Nije to bio poziv na pobunu, potezanje oružja, skidanje nečijih glava… To je više bio apel za prevazilaženje generacijskih razlika. Jer oni koji su prošli kroz svetsku kataklizmu Drugog svetskog rata još uvek nisu mogli da shvate da način na koji vode svoje države, pa i čitav svet, nije više ono što se od njih traži. Naprotiv, umesto razmišljanja o (ne)postojećem neprijatelju, tražilo se – međusobno razumevanje i poštovanje.

„Ljudi, svi na okup. Gde god da se skitate. Priznajte da je voda oko vas već porasla. I prihvatite činjenicu da ćete uskoro u njoj biti do kolena. Ako je vaše doba uopšte vredno spasa. Bolje bi bilo da počnete da plivate, ili ćete potonuti poput kamena… Jer, vremena se menjaju”, opominjao je Bob Dilan polovinom šezdesetih godina prošlog veka u pesmi „Vremena se menjaju” („The times, they are a-changing”).

Kako je napisao jedan od poštovalaca najznačajnijeg kantautora rok muzike: „Ova kompozicija čiji tekst je zasnovan na postulatima civilnog pokreta u SAD, postala je istinska slika frustracije mladih tog vremena. U njoj su akumulirana sva osećanja protiv tadašnjeg establišmenta i života koji je on kanalisao”.

Sam Dilan je to objasnio sledećim rečima: „Namera mi je bila da napišem veliku pesmu. Jednu od onih koje sa sobom nose poruku, sa kratkim, jasnim stihovima koji se slivaju jedan u drugi na neki hipnotičan način. Tačno sam znao šta želim da poručim i kome je ta poruka namenjena”.

Prvi put ju je publici predstavio 26. oktobra 1963, na velikom koncertu u njujorškom Karnegi holu. Jedva mesec dana kasnije ubijen je američki predsednik Džon Kenedi što je pesmu „Vremena se menjaju” stavilo u veoma neuobičajenu poziciju. Naime, Dilan je shvatio da bi svako izvođenje kompozicije, propraćeno na kraju burnim aplauzom, moglo da se protumači na dva načina: kao divljenje njenom stvaraocu, ali i kao odgovor na tragediju Kenedijevih. Ipak, sa protokom vremena ova dilema je sama po sebi usahla i on je pesmu uvrstio u svoj standardni koncertni repertoar.

Interesantna je i činjenica da je bilo dosta onih koji u prvom momentu nisu razumeli šta pesnik hoće da kaže stihovima: „Pokrenite se senatori, kongresmeni. Poslušajte apel”. Jedan od takvih je bio i Toni Glover, bluz muzičar i majstor za usnu harmoniku sa kojim je Dilan sarađivao. Na Gloverovo pitanje šta je time hteo da kaže, autor je samo slegnuo ramenima i odgovorio: „Znaš, mislim da je to upravo ono što ljudi hoće da čuju”.

Ova konstatacija, ma koliko bila jasna, ipak nije doprinela razrešenju dileme koja i danas prati „Vremena se menjaju”: da li je reč o protestnoj pesmi ili, jednostavno, pozivu na savest i međusobno razumevanje…

Vremena se menjaju

Ljudi, svi na okup

Gde god da se skitate

Priznajte da je voda

Oko vas već porasla

I prihvatite činjenicu da ćete uskoro

U njoj biti do kolena

Ako je vaše doba

Uopšte vredno spasa

Bolje bi bilo da počnete da plivate

Ili ćete potonuti poput kamena

Jer, vremena se menjaju

Okupite se pisci i kritičari

Vi koji živite od svog pera

I širom otvorite oči

Nova prilika vam se neće ukazati

Ne sudite unapred

Kuglica se i dalje vrti

I još se ne zna

Na koga će ukazati

Jer oni koji danas gube

Kasnije će biti dobitnici

Vremena se menjaju

Pokrenite se senatori, kongresmeni

Obratite pažnju na apel

Nemojte samo da stojite na vratima

Ne blokirajte dvoranu

Povređen će biti onaj

Ko bude zaostao

Napolju, u jeku je bitka

Uskoro će početi da trese vaše prozore

I drma vaše zidove

Jer vremena se menjaju

Dođite majke i očevi

Diljem cele zemlje

I nemojte da osuđujete

Ono što ne razumete

Vaši sinovi i vaše kćeri

Nisu više pod vašom kontrolom

Stari put je sve istrošeniji

Molim vas pokušajte da pronađete novi

Ako već ne možete da pomognete

Sada kada se vremena menjaju

Linija je već iscrtana

Putovanje u budućnost pred vama,

A koje je sada usporeno,

Uskoro će biti ubrzano

Kao što će i sadašnjost

Uskoro biti prošlost

Sadašnji poredak polako iščezava

I onaj ko je u ovom času na čelu

Uskoro će biti poslednji

Jer, vremena se menjaju…