Okićen Oskarom pravo na Fest

Nisu još ni počeli da se hlade dlanovi članova Američke filmske akademije od aplauza upućenih dobitniku ovogodišnjeg Oskara za najbolji film ali i najbolji originalni scenario, a Festova publika je već bila u prilici da ga vidi u Sava centru. To se zove dobar tajming.

Film „Pod lupom” („Spotlight”) Toma Mekartija svetsku premijeru imao je letos na 72. Venecijanskom festivalu, što je na Lido dovelo zvezde Marka Rafala, Majkla Kitona i Rejčel Mekadams. Usledio je zatim i Toronto film festival, što su sve bile najbolje moguće promotivne odskočne daske za pozicioniranje u još tada započetoj trci za Oskara.

Po čemu je „Pod lupom” toliko značajan film te je nadmašio sve ostale nominovane kandidate? Pre svega, po škakljivosti i važnosti teme. Ovo je priča o članovima redakcije „Boston globa” zahvaljujući čijem je istraživačkom radu raskrinkana pedofilija u bostonskoj nadbiskupiji, na videlo izašao ogroman skandal, uzdrmana Katolička crkva u SAD sa velikim odjecima u Vatikanu, što je na kraju rezultiralo i osvajanjem Pulicerove nagrade.

Originalni scenario u celini je baziran na istinitim ličnostima i istinitim događajima, sa vrhunski kontrolisanim, ali zanosno detaljnim opisima. Mekartijeva režija je hladna i distancirana, što se ipak pokazalo kao pametna odluka, jer je sadržaj filma „vruć”. Mekarti sporo gradi film držeći se novinarskih procedura u ansambl drami sa zastrašujućom gomilom dokaza o crkvenom zlostavljanju i prikrivanju istog, o propasti žrtava na ličnom, duhovnom i institucionalnom nivou. „Pod lupom” spada u filmove snažnog društvenog angažmana i aktuelne, ali još uvek ne do kraja rasvetljene teme. Publiku ne ostavlja ravnodušnom, a nije ostavio ni članove američke Akademije koji su mu dali najveći broj glasova, a time i Oskara za najbolji film.

Juče na Festu viđen je i film „Nerazuman čovek” Vudija Alena („Irrational Man”), sa Žoakinom Feniksom kao racionalnim profesorom filozofije u iracionalnoj životnoj akciji. U filmu je maestro Alen ponovo spojio elemente komedije sa egzistencijalističkim filmom, kao što je to radio u mnogim svojim prethodnim delima, i još jednom dokazao koliko je žilav i istrajan i koliko je filmsko stvaralaštvo njegova prva i najveća ljubav i da ga strast prema filozofiji dalje prati...

Sinoć je viđen razočaravajući film „Kraljica pustinje”, kultnog nemačkog autora Vernera Hercoga, koji je svetsku kinematografiju zauvek zadužio filmovima „Tajna Kaspera Hauzera”, „Vojcek”, „Fickaraldo”. Hercog je ekranizovao biografsku priču o britanskoj heroini Gertrudi Bejl, u tumačenju Nikol Kidman, koja je u godinama s početka 20. veka bila poput ženskog Lorensa od Arabije. U maniru raskošnih epskih holivudskih filmova, ali veoma tromo, na trenutke čak i dosadno, Hercog prati svoju heroinu od britanske ambasade u Teheranu i njene tragične ljubavi sa nižerangiranim službenikom, do njenih aktivističkih pustinjskih dana u ulozi medijatora između britanskog i otomanskog carstva (tu se pojavljuje i mladi Čerčil), zbog čega je dobila nadimak Al Kaltum (plemenita dama)...

Danas je na Festovom programu film „Jastog” grčkog reditelja Jorgosa Lantimosa („Očnjak”, „Alpi”). Reč je o crnoj komediji koja je uprkos svoj jezi i morbidnostima prilično zabavna i dobro kontaktira sa publikom. U „Jastogu”, snimljenom inače van Grčke na engleskom jeziku i uz učešće slavnih glumačkih imena poput Kolina Farela, Rejčel Vajs, Lee Sejdu, Lantimos nudi priču o nesvakidašnjem „logoru” u bliskoj budućnosti u kojem vladaju totalitarna pravila po kojima su ljudi prinuđeni da žive u parovima (i to samo heteroseksualnim ili homoseksualnim, biseksualnost se ne toleriše). I koliko god sve u njemu delovalo „iščašeno”, Lantimosov „Jastog” prilično dobro funkcioniše kao film u kojem se ogoljavaju društvene konvencije, a bračne i polne komunikacije dovode do totalnog apsurda...

Pred Festovom publikom danas je i „Sikario”, holivudski izlet kanadskog reditelja Denisa Vileneva. Tipičan žanrovski film u kojem agentkinja FBI (Emili Blant) postaje specijalac u misiji nepoštedne borbe protiv meksičkih narko-kartela, u čemu joj pomaže konsultant sumnjive prošlosti (Benisio del Toro). Vilenev je prilično uspešno fokusiran na tragediju izgubljenog čoveka spremnog na osvetu, vešto orkestrira akciju vodeći je do prave erupcije masakra porodice narko-bosa. Festovcima koji su ljubitelji ovog žanra film će se dopasti.

Sutra je na programu „Klan” Pabla Trapera, osvajača „Srebrnog lava” za najbolju režiju 72. Venecije. U svim nijansama mraka ovaj argentinski autor rekonstruiše istinite događaje i istinite ličnosti koje su i posle pada vojne hunte nastavljale prljave poslove – otimice i pogubljenja ljudi. Reč je zapravo o porodici Pućo kojoj se u Argentini sudilo. Na čelu zločina bio je patološki otac Frančelo koji je manipulisao sopstvenom porodicom, naročito sinom, poznatim ragbistom, koji je sa ocem učestvovao čak i u otmicama svojih klupskih drugova. Veoma zanimljiv i potresan Traperov film...

U udarnom večerašnjem Festovom terminu je i egzistencijalistička i sentimentalna „Mladost” Paola Sorentina, sa ser Majklom Kejnom i Harvijem Kajtelom u glavnim ulogama. Ovaj film je nedavno osvojio nekoliko „evropskih oskara”, nagrade EFA Evropske akademije za film. Ne treba ga propustiti...

------------------------------------------------------------------------------

Večeras „Dobra žena”

„Želela sam da predstavim priču iz ugla jedne žene. Njen život se duboko razlikuje od mog, ona i ja smo različite, ali ipak negde duboko, sakriveno ispod mnogo slojeva života, ona i i ja imamo istu dušu. I o toj duši je ovaj film”, kaže o svom scenarističko-rediteljski debitantskom filmu „Dobra žena”, glumica Mirjana Karanović.

Ovaj film o suočavanju i spoznaji, o suočavanju sa ličnom prošlošću za koji je Karanovićeva pisala scenario u saradnji sa Stevanom Filipovićem i Darkom Longulovim, svetsku premijeru imao je na Sandens festivalu da bi odmah posle toga usledio i nastup u Geteborgu. Večeras u Sava centru u 19 sati je njegovo „vatreno krštenje” pred domaćom publikom, što Mirjana Karanović prema sopstvenom priznanju „čeka sa uzbuđenjem i tremom, jer mi je reakcija publike u Srbiji najvažnija”.

Uz Mirjanu Karanović u filmu igraju i Hristina Popović, Boris Isaković, Goran Navojec, producent je Snežana Penev, direktor fotografije je Erol Zubčević, dok je muziku komponovao Dejan Pejović...

V. P. – D. L.