Zaplet lepe i ružne reči

U poslednje vreme naši mediji bili su prepuni naslova koji ukazuju na mogućnost otvaranja novog velikog rata. Dominirali su naslovi: „Hoće li biti novog velikog rata“, „Veliki rat pred vratima“, „Može li se rat izbeći?“ itd. Ko nije osetio strahote i užase ratova prelazio je preko toga. Oni koji su to osetili počinju da bivaju uznemireni. Današnjica je toliko složena i nepredvidiva da je sve moguće. Psi rata odsecaju glave, vrše otmice, pljačkaju, bombarduju, zatiru tuđe vere i tuđe istorije. Mudri ljudi, a čak i i oni neprosvećeni, pitaju se kako je moguće zaustaviti veliku preteću katastrofu? Rat je nepresušan izvor otimačkog bogatstva. Od njega je teško odbraniti se jer moćnici raspolažu silom, najsmrtonosnijim oružjem i najnižom kvotom čovečnosti. Njihovoj moći i sili izgleda da je jedino moguće suprotstaviti se rečju u svim njenim oblicima. Zbog toga, u ovim turbulentnim vremenima, spasilačka mogućnost je u rukama onih koji su obdareni rečju: književnici, filozofi, naučnici i časni intelektualci, jer držim da oni mogu danas najviše da učine da zaustave ludilo ratova.

Postoje savršeno utvrđeni štabovi za vođenje ratovanja i podjarmljivanje malih naroda. Prvi korak u tom strateškom pravcu je satanizacija. Zatim dolaze verbalne pretnje, surove ucene i na kraju bombardovanje. To smo mi osetili dobro na svojim leđima. Još se nismo oslobodili pogubnosti satanizacije kojom su nas lažno pred celim svetom predstavili, ponizili i ekonomski enormno iscrpli da smo postali poluuređena zemlja koju je teško vratiti u status koji je kroz dugu istoriju imala Srbija.

I uprkos tome što ispunjavamo sve uslove koji nam moćnici diktiraju, po celom svetu vode kampanju protiv nas kako smo opasna i agresorska zemlja. Naravno, besramno i lažno, a u stvari čerupaju nas sa svih strana nastojeći da nam što više uzmu. Jedva čekaju da se kod nas dogodi neki benigni eksces da ga odmah unesu u svoj registar satanske registracije. I tako održavaju stalnu nacionalnu napetost. Satanizacija je je postala nepredvidivi deo našeg života.

Svetski, a i naši, mediji ne malo puta su o svemu ovome pisali, napominjući da među krivcima ima i naših građana, koji svesno, nesvesno ili plaćeno podržavaju satanizaciju Srbije. Nažalost, tu ima istine i zato svaki državljanin ove zemlje mora strogo da pazi šta govori jer će i naša benigna reč ući u ruke satanizatora koji će je preoblikovati i dodati nove povode za destabilizaciju normalnosti naše države i otvoriti put barutu i suzama.

Povod ovom tekstu je eksces koji se dogodio krajem februara ove godine. Tada je bila tradicionalna godišnja proslava „Dana Biblioteke“, održane u Narodnoj biblioteci Srbije. Svečanost u koju je istovremeno bila uključena promocija knjige „Kuća sećanja i zaborava“. Knjizi je dodeljena nagrada za najbolju knjigu u mreži javnih biblioteka Srbije za 2015. godinu. Svečanosti su prisustvovali ugledni poklonici knjige i lepe reči. Među gostima su bili i predsednik Republike Srbije T. Nikolić i ministar I. Tasovac. Jednu lepu svečanost: pohvala knjizi i 184. rođendan Nacionalne biblioteke pokvario je pisac navedene knjige, naš ugledni književnik jevrejskog porekla, kada se popeo na govornicu i započeo svoj napad na predsednika republike, istovremeno rekavši da se ograđuje od njegovog prisustva. Nedostojnim rečima šokirao je prisutne pa je oskrnavio mesto nacionalnog hrama knjige, omalovažio goste, ostavio gorak utisak na celu svečanost i markirao jedan neprijatan dan za anale nacionalne biblioteke. Ugledni pisac svoje animozitete prema predsedniku Nikoliću mogao je izneti na bezbroj mesta i u bezbroj prilika, a ne ovako na ovom mestu. Nije smeo zaboraviti da se obrnut slučaj u Izraelu ili na primer u Francuskoj nikako nije mogao dogoditi. Nije smeo zaboraviti za veliko prijateljstvo izraelskog i srpskog naroda koji su bili najveće žrtve razularenog fašizma u prošlom ratu. Nije smeo zaboraviti da su naši ljudi, kao niko, herojski spasavali Jevreje od fašističkih zlikovaca stavljajući u opasnost svoje sopstvene glave. Znači, obični ljudi, bilo da su sa sela ili grada, skrivali su u svojim kućama satanizovane i progonjene piščeve sunarodnike. Krili ih po svojim stanovima, tavanima, hranili ih, odevali, presvlačili u seljačka odela, obuvali ih u opanke. Izraelci i Srbi su ratna sabraća i provereni antifašisti. Pisac to dobro zna i zato vređanje predsednika na javnom mestu znači uvredu sveukupnog srpskog naroda, jer T. Nikolić je njihov izabrani predsednik i simbol njihovog identiteta. Srpski narod to nije zaslužio od uglednog posednika lepe reči. Pisac je u stvari povredio u osnovi nacionalni simbol, a ne ličnost. Eto kako stižemo do satanizacije i zašto treba od nje da se branimo.

Arhitekta