Molitva za decu

Tebe, koji sejaše smrt kroz naša polja

i mnoga srca probi vrhom svoga mača

da bi sudbina bila svetlija i bolja

a zemlja naša srećnija i jača –

Tebe, koji posla crne godine rata

i glad, i pomor i puteve neprohodne

da bi za uvek združio brata i brata

i svima dao zemlje i njive rodne –

Tebe, Gospode, molim ove svetle noći

kad veje beo sneg nad krovovima grada:

nemoj kraj naših kuća sinuti i proći

i ostaviti srce da boluje i strada.

Obdari našu decu darovima neba

u ovom času tihog i nebeskog slavlja,

Ti znaš da jednom treba obuće i hleba

a drugom malo radosti i zdravlja.

Pomiluj plavu kćerku varoškog čistača

i reci da će biti lepa kao zora,

poljubi crnog sina seoskog kovača

i daj da bude silan kao gora.

Uniđi kroz prozor seljakâ, siromahâ,

i prostri im po slami svoje svetlo htenje;

od dodira Tvojega i od Tvoga daha

niknuće nam mlađe, bolje pokolenje.

Daj detetu svakome ljubavi i moći

pa postane od nas zdravije i bolje

možda će i nama zlatno doba doći:

procvetati zemlja, uroditi polje.

Da spoznamo i mi, svi: da su naši mrtvi,

propali u ratu, poginuli, pali,

namenjeni bili jednoj višoj žrtvi

i život za mnogo lepše svrhe dali.

Tebe, Gospode, molim, daj da deca stignu

junačka i zdrava u vremena nova

i zagrljena bratski daj da visoko dignu

propalu u blatu zastavu naših snova.

(Politika, 6. januar 1928. godine)