Zašto se ne sprovodi Minsk 2

Tač­no dve go­di­ne ot­ka­ko je jav­nost upo­zna­ta šta o ulo­zi EU u Ukra­ji­ni mi­sle SAD, na osno­vu pre­sret­nu­tog raz­go­vo­ra u ko­me je po­moć­ni­ca ame­rič­kog dr­žav­nog se­kre­ta­ra Vik­to­ri­ja Nu­land ne­pri­klad­nim reč­ni­kom opi­sa­la uti­caj i ulo­gu Evro­plja­na – pre­go­vo­re o kon­tro­li i re­ša­va­nju ovog za­mr­znu­tog kon­flik­ta da­nas vo­de ne­ki no­vi pre­go­va­ra­či. Na­i­me, Min­ski pro­to­kol (Minsk 1) do­go­vo­ri­li su pred­stav­ni­ci tri­la­te­ral­ne kon­takt gru­pe (Ukra­ji­na, Ru­si­ja i Oebs) 5. sep­tem­bra 2014. Po­što su­ko­bi ni­su pre­sta­li, ovaj spo­ra­zum je do­ži­veo de­bakl, a „nor­man­dij­ska če­tvor­ka” (Ne­mač­ka, Fran­cu­ska, Ru­si­ja i Ukra­ji­na) 11. fe­bru­a­ra 2015. do­go­va­ra spo­ra­zum „Minsk 2”. Iako je taj spo­ra­zum omo­gu­ćio pre­sta­nak va­tre, ipak se „za­gla­vio” u raz­li­či­tom tu­ma­če­nju re­do­sle­da spro­vo­đe­nja do­go­vo­re­nih ta­ča­ka. U me­đu­vre­me­nu se ge­o­stra­te­ška si­tu­a­ci­ja zna­čaj­no pro­me­ni­la: Ne­mač­ka, kao li­der i ini­ci­ja­tor Min­skog pro­ce­sa, op­hr­va­na je mi­grant­skom i grč­kom eko­nom­skom kri­zom, a Ru­si­ja se in­ten­ziv­no uklju­či­la u rat u Si­ri­ji. Ta­ko je od­lu­či­va­nje o Ukra­ji­ni pre­ne­to na ni­vo SAD–Ru­si­ja.

Sre­di­nom ja­nu­a­ra ove go­di­ne upra­vo je Vik­to­ri­ja Nu­lan­do­va po­se­ti­la Ru­si­ju i po­moć­ni­ku ru­skog pred­sed­ni­ka Vla­di­sla­vu Sur­ko­vu iz­ne­la pred­lo­ge o ustav­noj re­for­mi Ukra­ji­ne, bez­bed­no­sti i odr­ža­va­nju lo­kal­nih iz­bo­ra u Don­ba­su. Sur­kov je sa­op­štio da bi iz­ne­te ide­je mo­gla da raz­ma­tra „nor­man­dij­ska če­tvor­ka” i da ih Mo­skva do­ži­vlja­va kao „kon­so­li­do­van stav Ame­ri­ka­na­ca i nji­ho­vih evrop­skih sa­ve­zni­ka o re­ša­va­nju si­tu­a­ci­je u Ukra­ji­ni”. Jed­no­stav­no re­če­no, Ru­si­ja je pri­hva­ti­la da u ime EU, ko­ja ni­je mo­gla da uti­če na spro­vo­đe­nje po­stig­nu­tog spo­ra­zu­ma, sa­da go­vo­re SAD.

Ka­ko Ne­mač­ka ni­je mo­gla da uti­če na spro­vo­đe­nje da­ljih do­go­vo­re­nih ko­ra­ka, a ne­je­din­stvo i ne­za­do­volj­stvo pro­du­ža­va­njem sank­ci­ja Ru­si­ji je sve ve­će u EU, ta­ko ra­ste i re­volt pre­ma ki­jev­skom dr­žav­nom vr­hu. Ni­ko­las Ha­u­fler, mla­di po­li­ti­čar iz Hri­šćan­sko de­mo­krat­ske uni­je An­ge­le Mer­kel, ko­ji se s na­ro­či­tom pa­žnjom ba­vi ne­mač­ko-ru­skim od­no­si­ma (nje­go­va po­ro­di­ca po­ti­če sa Kri­ma) i re­ša­va­njem kri­ze u Ukra­ji­ni, ka­že za „Po­li­ti­ku” da se sank­ci­je EU pro­tiv Ru­si­je ne­će vi­še mo­ći ob­ja­sni­ti uko­li­ko ukra­jin­ska vla­da ne bu­de sa­ra­đi­va­la u spro­vo­đe­nju Min­skog spo­ra­zu­ma.

„Ako se po­ka­že da naj­ve­ći deo od­go­vor­no­sti le­ži na ukra­jin­skoj stra­ni, do­ći će do pre­i­spi­ti­va­nja sank­ci­ja pre­ma Ru­si­ji. Vr­lo je va­žno da ukra­jin­ski part­ne­ri to shva­te. Zna­ci do­bre vo­lje bi tre­ba­lo stal­no da se is­ka­zu­ju. Uko­li­ko do to­ga ne do­đe, sank­ci­je ne­će tra­ja­ti do­ve­ka”, za­klju­ču­je Ha­u­fler, ko­ji ne­ma di­le­mu da je sve što je do­go­vo­re­no ja­sno na­pi­sa­no.

Di­rek­tor­ka Cen­tra za is­tra­ži­va­nje mi­gra­ci­ja Bi­lja­na Jo­vić, ko­ja je već če­tvr­ti put or­ga­ni­zo­va­la de­ba­te o ukra­jin­skoj kri­zi, po­sta­vlja pi­ta­nje da li je uzrok ne­spro­vo­đe­nja Min­skih spo­ra­zu­ma ne­do­sta­tak po­li­tič­ke vo­lje ili mo­žda po­sto­ja­nje pla­na „B”, što po pra­vi­lu pred­sta­vlja smrt­nu pre­su­du za „plan A”. Ona pod­se­ća da je Be­o­grad 2001. go­di­ne mo­rao da pre­du­zme po­li­tič­ki ne­po­pu­lar­ne me­re ka­ko bi smi­rio kri­zu u op­šti­na­ma Bu­ja­no­vac, Pre­še­vo i Me­dve­đa. „Do­go­vo­re­na je i spro­ve­de­na am­ne­sti­ja ko­ja je bi­la pred­u­slov za pre­kid va­tre, de­mi­li­ta­ri­za­ci­ju i raz­o­ru­ža­va­nje, a po­tom su or­ga­ni­zo­va­ni lo­kal­ni iz­bo­ri na ko­ji­ma su uče­stvo­va­li i lo­kal­nu vlast osvo­ji­li li­de­ri Al­ba­na­ca, od ko­jih su mno­gi do ta­da no­si­li uni­for­mu i uče­stvo­va­li u kon­flik­tu”, pod­se­ti­la je Jo­vić.

U slu­ča­ju Ukra­ji­ne fran­cu­ski di­plo­ma­ta Pjer Mo­rel vo­di raz­go­vo­re u okvi­ru rad­ne gru­pe za po­li­tič­ka pi­ta­nja Tri­la­te­ral­ne kon­takt gru­pe o na­či­nu spro­vo­đe­nja lo­kal­nih iz­bo­ra u Do­njec­ku i Lu­gan­sku, ko­ji su od­lo­že­ni za po­če­tak ove go­di­ne. In­si­sti­ra­nje Ki­je­va da se lo­kal­ni iz­bo­ri odr­že u skla­du sa po­sto­je­ćim za­ko­no­dav­nim okvi­rom na­i­la­zi na čvrst ot­por pro­ru­skih po­bu­nje­nih gra­đa­na na is­to­ku i Mo­skve, jer is­klju­ču­je mo­guć­nost da lo­kal­ni li­de­ri, ko­ji su pred­vo­di­li po­bu­nu pro­tiv cen­tral­ne vla­de, uče­stvu­ju na nji­ma.

De­fi­ni­sa­nje sta­tu­sa Don­ba­sa i us­po­sta­vlja­nje kon­tro­le na gra­ni­ci pre­ma Ru­si­ji tre­nut­no de­lu­ju kao da­le­ka bu­duć­nost. Do­njeck i Lu­gansk pr­vo že­le da Ki­jev na iz­bo­ri­ma po­tvr­di nji­ho­ve le­gi­tim­ne pred­stav­ni­ke, pa tek on­da da se pri­stu­pi is­pu­nja­va­nju osta­lih ele­me­na­ta spo­ra­zu­ma.