Mali narodi u raljama velikog poretka

Oni ne veruju nikome, ali njima veruju mnogi. Smatraju da su svoji, slobodnog mišljenja i duha, pa ih je teško prevariti. Osporavaju čak i najutemeljenije naučne teorije, ne mareći preterano za stavove stručnjaka. Čvrsto su uvereni da se ceo svet urotio protiv Srba, da iz današnjih vakcina vreba neko veliko zlo, da su Amerikanci izazvali poplave i da se uz pomoć vremenskih uslova sprovode biološki eksperimenti nad celokupnim stanovništvom. Nekad su se zvali ekscentricima, danas imaju stručniji naziv – teoretičari zavere, ali bi već sutra mogli da budu samo teoretičari. U prošlosti su svojim stavovima zabavljali društvo u kafani. Danas njihove reči ostaju zapisane, a internet im je omogućio da dobiju popularnost, da se njihov glas često čuje i brže i dalje od glasa uglednih univerzitetskih profesora.

Do prave ekspanzije teorija zavere došlo je devedesetih godina prošlog veka, što je jedna od posledica svih nepravdi koje smo doživeli kao narod. Ratovi, kriza, bombardovanje i orkestrirana negativna medijska kampanja u zapadnim zemljama znatno su doprineli da se prosečan građanin okrene mitovima, iracionalnim objašnjenjima i teorijama zavere. Što bi nekadašnja izraelska premijerka Golda Meir rekla: „To što sam paranoična, ne znači da mi ne rade o glavi.”

Nekada su kafanske polemike predstavljale samo lepo sećanje, a danas ostaju zapisane na tviter i fejsbuk profilima. „Zaverenici” u onlajn realnosti uvek mogu pronaći nekoga ko će da ih sasluša, uvaži i podeli njihove stavove. Očas posla prikupe podršku 50.000 ljudi.

Kampanja o štetnosti vakcina naterala nas je ovih dana da se prisetimo opštepoznatih i najčešćih srpskih teorija zavere.

Većina nas roditelja vakcinisane dece ne može se oteti negativnom utisku koji ostavljaju „argumenti” antivakcinalnog pokreta. Nije nam preterano važno da li je reč o teoriji zavere, iracionalnom ili realnom strahu za dečju budućnost. Unosi nam nemir pomisao na to da smo sami odveli svoje dete na vakcinaciju. Stavili njegovu glavicu na rame, brisali mu suze, kukavički okrećući sopstveni pogled od milimetarske iglice. Da li je moguće da smo svojevoljno pristali da ga izložimo potencijalnoj opasnosti? Da smo podržali ubacivanje svojevrsne bombe u organizam svog čeda?

Svaki čovek može da razume očaj onih čija su deca obolela od teških ili retkih bolesti, za koje ne mogu da nađu objašnjenja ni u svom genetskom nasleđu ni u medicini. Jasno nam je da pokušavaju da se uhvate za slamku spasa, tražeći odgovor na pitanje – zašto. Upravo na ovo pitanje medicina često nema odgovor. Najdrastičniji slučaj je autizam, oko kojeg se vodi žestoka borba stručnjaka i roditelja čiju je decu zadesila ova sudbina.

Roditelji obolele dece horski tvrde da nikad niko nije otvoreno priznao da i vakcine ostavljaju negativne posledice po zdravlje. Ipak, kod većine nas preovlađuje razumni deo ličnosti koji nam govori da poslušamo glas stručnjaka. A svi oni uporno tvrde da vakcine nemaju mračnu tajnu. Čak ni lekari koji predstavljaju potencijalne krivce za antivakcinalni pokret u Srbiji u ovom trenutku ne žele da iznose svoje argumente. Politika je, kako kažu, u to previše umešala prste. Svima je jasno da na roditeljskoj nesreći mnogi pokušavaju da zarade, da se promovišu, steknu dodatni publicitet i okite perjem slobodoumne, misleće osobe. Poput tabloida „Kurir” i estradne umetnice Jelene Karleuše, fenomena našeg doba.

Da virtuelna stvarnost ima prevlast nad stvarnim životom pokazuje i činjenica da se na nedavno održanom protestu ispred Vlade Srbije okupilo daleko manje ljudi nego što ih je popisalo virtuelnu peticiju za ukidanje obavezne vakcinacije. Ovu peticiju u elektronskom obliku podržalo je 20.000 ljudi. Mnogo je lakše ukrstiti argumente s virtuelnim protivnikom nego uzeti dete za ruku, stati ispred doktora i reći: „Neću da ga vakcinišem, preuzimam odgovornost za zauške, male boginje, rubeole, dečju paralizu...”

Nedostatak informacija o određenoj temi najbolje je tlo za širenje teorija zavera. Tako je Srbijom zavladalo ubeđenje da srpskim vremenskim uslovima upravljaju Amerikanci preko sistema HAARP, koji meri zračenje u jonosferi, postavljenog na Aljasci. Iako je taj sistem zatvoren pre tri godine. Dok je 2014. godine bujica nosila delove kuća, automobile, okućnice i ljude, osnovana je fejsbuk stranica „Uklonimo HAARP sa srpske zemlje”, koju je podržalo čak 45.000 ljudi. Polovina njih potpisala je istoimenu virtuelnu peticiju. U obrazloženju peticije kaže se da je HAARP, uz saglasnost naše prethodne vlade, instaliran u selu Beljina kod Barajeva i da izaziva kataklizme i uništava mozgove Srba. Uzalud su stručnjaci objašnjavali da je reč o običnom prijemniku, a ne odašiljaču. Ova antena, kao ni ceo sistem HAARP, više ne rade.

Ipak su krivcima za srpsku nesreću proglašeni – Amerikanci. Niko se nije obazirao na činjenicu da je i ova bogata i moćna zemlja iste godine pogođena velikim poplavama. I nisu uspeli da ih spreče i preusmere ka našem delu planete.

Ali, izgleda da su ovogodišnje poplave „harpovci” prespavali. Administrator pomenute fejsbuk stranice nije se oglasio još od Nove godine.

Još jedna omiljena teorija zavera u Srbiji jeste ona o „kemtrejlsu” – tragovima aviona koji dovode do promene klime.

Politički magazin „Pečat” pisao je 2011. godine da ovi tragovi sadrže hidrofilne hemijske supstance kao što su soli barijuma, aluminijum-oksid i kvarc, da apsorbuju atmosfersku vlagu i odbijaju deo sunčevog zračenja nazad u svemir. „Pečat” je lansirao tezu da su „kemtrejlsi deo vojnih eksperimenata čiji je cilj modifikacija vremenskih uslova i primena bioloških eksperimenata nad celokupnim stanovništvom”. Izvesni Dmitrij Sedov objavio je u ovom magazinu svoj stav da je efekat poplave baš onakav kakav je predviđen i da je korišćeno „klimatsko oružje”. Zaboravio je na činjenicu da vreme pokaže svoje ćudi svakih nekoliko godina, a da se srpske državne službe redovno iznenađuju: poplave u proleće, vejavice u januaru ili tropske temperature u julu.

Voja Antonić, publicista, novinar i autor knjige „Da li postoje stvari koje ne postoje”, ističe da je pre nekoliko godina u Hrvatskoj formirana fejsbuk zajednica koja je je okupljala samoprozvane „stručnjake”, tačnije ljude uplašene zbog klimatskih promena. U raspravu s njima uključio se jedan od meteorologa, koji je detaljno objasnio kakvi moraju biti vremenski uslovi da bi došlo do stvaranja „kemtrejlsa”. Čak je najavio kojeg će dana biti adekvatni vremenski uslovi pa će zloslutni tragovi ostajati na nebu. Njegova ozbiljnost i argumenti nisu zanimali članove ove fejsbuk grupe, koji su izbrisali poruke ovog stručnjaka i onemogućili mu dalji pristup grupi. Odlučili su da ignorišu glas razuma. Ne treba napomenuti da se predviđanje hrvatskog meteorologa obistinilo.

– Protiv teorija zavere možemo da se borimo samo prosvećivanjem nacije i stalnim učenjem. U svemu tome veliku ulogu imaju mediji, koji moraju da promovišu istinu i reč stručnjaka. Strahovi od HAARP-a i „kemtrejlsa” nisu nastali u Srbiji. Oni su uvezeni i plaši ih se dobar deo stanovnika planete – kaže naš sagovornik.

Jedna tipično srpska teorija, prema Antonićevom mišljenju, jeste da se zavera zasniva na ideji da nam loše ide jer su se svi urotili protiv nas, a ne zbog naših grešaka i nesposobnosti.

„Ceo svet ima jak razlog da nas mrzi i da nas se plaši: mi smo nebeski narod, najjači i najbolji, i svi su se udružili ne bi li nam nekako smrsili konce”, mantra je prosečnog srpskog „zaverenika”.

Na razbijanje predrasuda, stereotipa i teorija zavere najviše uticaja ima učenje, razvijanje analitičkog mišljenja i stepen poverenja u institucije. Naši ljudi ne veruju autoritetima, a njihova objašnjenja i savete često prihvataju sa cinizmom. Nedostatak informacija o određenoj temi još je jedan o ključnih razloga za utemeljenje teorija zavere i razlog za pokušaj građanina da traga za samo svojom istinom.

„Ne znam čemu služi, ali sigurno nije napravljen bezveze”

Publicista Voja Antonić navodi da je pročitao svih 2.000 komentara koje je ostavilo 20.000 potpisnika peticije za „Uklanjanje HAARP-a sa srpske zemlje”. Većina komentara iznosila je lične utiske i „iskustva” sa „harpom”. Tako se jednom od njih učinilo da „harp” deluje i preko radijatora, jer ga je upravo zabolela glava dok je stajao pored ovog izvora toplote. Drugom je ova antena otvorila oči i razjasnila „zašto nema snega zimi”. Mnogi su rekli da „ne znaju čemu služi, ali da sigurno nije napravljen bezveze”, a neki i svako veče kad je lepo vreme čuju zvuke HAARP-a. Jedan od najzanimljivijih zaključaka u vezi s HAARP-om jeste da „osim katastrofe koju je napravio na Zemlji, nije dobar ni za zdravlje”.