Мали народи у раљама великог поретка

Они не верују никоме, али њима верују многи. Сматрају да су своји, слободног мишљења и духа, па их је тешко преварити. Оспоравају чак и најутемељеније научне теорије, не марећи претерано за ставове стручњака. Чврсто су уверени да се цео свет уротио против Срба, да из данашњих вакцина вреба неко велико зло, да су Американци изазвали поплаве и да се уз помоћ временских услова спроводе биолошки експерименти над целокупним становништвом. Некад су се звали ексцентрицима, данас имају стручнији назив – теоретичари завере, али би већ сутра могли да буду само теоретичари. У прошлости су својим ставовима забављали друштво у кафани. Данас њихове речи остају записане, а интернет им је омогућио да добију популарност, да се њихов глас често чује и брже и даље од гласа угледних универзитетских професора.

До праве експанзије теорија завере дошло је деведесетих година прошлог века, што је једна од последица свих неправди које смо доживели као народ. Ратови, криза, бомбардовање и оркестрирана негативна медијска кампања у западним земљама знатно су допринели да се просечан грађанин окрене митовима, ирационалним објашњењима и теоријама завере. Што би некадашња израелска премијерка Голда Меир рекла: „То што сам параноична, не значи да ми не раде о глави.”

Некада су кафанске полемике представљале само лепо сећање, а данас остају записане на твитер и фејсбук профилима. „Завереници” у онлајн реалности увек могу пронаћи некога ко ће да их саслуша, уважи и подели њихове ставове. Очас посла прикупе подршку 50.000 људи.

Кампања о штетности вакцина натерала нас је ових дана да се присетимо општепознатих и најчешћих српских теорија завере.

Већина нас родитеља вакцинисане деце не може се отети негативном утиску који остављају „аргументи” антивакциналног покрета. Није нам претерано важно да ли је реч о теорији завере, ирационалном или реалном страху за дечју будућност. Уноси нам немир помисао на то да смо сами одвели своје дете на вакцинацију. Ставили његову главицу на раме, брисали му сузе, кукавички окрећући сопствени поглед од милиметарске иглице. Да ли је могуће да смо својевољно пристали да га изложимо потенцијалној опасности? Да смо подржали убацивање својеврсне бомбе у организам свог чеда?

Сваки човек може да разуме очај оних чија су деца оболела од тешких или ретких болести, за које не могу да нађу објашњења ни у свом генетском наслеђу ни у медицини. Јасно нам је да покушавају да се ухвате за сламку спаса, тражећи одговор на питање – зашто. Управо на ово питање медицина често нема одговор. Најдрастичнији случај је аутизам, око којег се води жестока борба стручњака и родитеља чију је децу задесила ова судбина.

Родитељи оболеле деце хорски тврде да никад нико није отворено признао да и вакцине остављају негативне последице по здравље. Ипак, код већине нас преовлађује разумни део личности који нам говори да послушамо глас стручњака. А сви они упорно тврде да вакцине немају мрачну тајну. Чак ни лекари који представљају потенцијалне кривце за антивакцинални покрет у Србији у овом тренутку не желе да износе своје аргументе. Политика је, како кажу, у то превише умешала прсте. Свима је јасно да на родитељској несрећи многи покушавају да зараде, да се промовишу, стекну додатни публицитет и оките перјем слободоумне, мислеће особе. Попут таблоида „Курир” и естрадне уметнице Јелене Карлеуше, феномена нашег доба.

Да виртуелна стварност има превласт над стварним животом показује и чињеница да се на недавно одржаном протесту испред Владе Србије окупило далеко мање људи него што их је пописало виртуелну петицију за укидање обавезне вакцинације. Ову петицију у електронском облику подржало је 20.000 људи. Много је лакше укрстити аргументе с виртуелним противником него узети дете за руку, стати испред доктора и рећи: „Нећу да га вакцинишем, преузимам одговорност за заушке, мале богиње, рубеоле, дечју парализу...”

Недостатак информација о одређеној теми најбоље је тло за ширење теорија завера. Тако је Србијом завладало убеђење да српским временским условима управљају Американци преко система ХААРП, који мери зрачење у јоносфери, постављеног на Аљасци. Иако је тај систем затворен пре три године. Док је 2014. године бујица носила делове кућа, аутомобиле, окућнице и људе, основана је фејсбук страница „Уклонимо ХААРП са српске земље”, коју је подржало чак 45.000 људи. Половина њих потписала је истоимену виртуелну петицију. У образложењу петиције каже се да је ХААРП, уз сагласност наше претходне владе, инсталиран у селу Бељина код Барајева и да изазива катаклизме и уништава мозгове Срба. Узалуд су стручњаци објашњавали да је реч о обичном пријемнику, а не одашиљачу. Ова антена, као ни цео систем ХААРП, више не раде.

Ипак су кривцима за српску несрећу проглашени – Американци. Нико се није обазирао на чињеницу да је и ова богата и моћна земља исте године погођена великим поплавама. И нису успели да их спрече и преусмере ка нашем делу планете.

Али, изгледа да су овогодишње поплаве „харповци” преспавали. Администратор поменуте фејсбук странице није се огласио још од Нове године.

Још једна омиљена теорија завера у Србији јесте она о „кемтрејлсу” – траговима авиона који доводе до промене климе.

Политички магазин „Печат” писао је 2011. године да ови трагови садрже хидрофилне хемијске супстанце као што су соли баријума, алуминијум-оксид и кварц, да апсорбују атмосферску влагу и одбијају део сунчевог зрачења назад у свемир. „Печат” је лансирао тезу да су „кемтрејлси део војних експеримената чији је циљ модификација временских услова и примена биолошких експеримената над целокупним становништвом”. Извесни Дмитриј Седов објавио је у овом магазину свој став да је ефекат поплаве баш онакав какав је предвиђен и да је коришћено „климатско оружје”. Заборавио је на чињеницу да време покаже своје ћуди сваких неколико година, а да се српске државне службе редовно изненађују: поплаве у пролеће, вејавице у јануару или тропске температуре у јулу.

Воја Антонић, публициста, новинар и аутор књиге „Да ли постоје ствари које не постоје”, истиче да је пре неколико година у Хрватској формирана фејсбук заједница која је је окупљала самопрозване „стручњаке”, тачније људе уплашене због климатских промена. У расправу с њима укључио се један од метеоролога, који је детаљно објаснио какви морају бити временски услови да би дошло до стварања „кемтрејлса”. Чак је најавио којег ће дана бити адекватни временски услови па ће злослутни трагови остајати на небу. Његова озбиљност и аргументи нису занимали чланове ове фејсбук групе, који су избрисали поруке овог стручњака и онемогућили му даљи приступ групи. Одлучили су да игноришу глас разума. Не треба напоменути да се предвиђање хрватског метеоролога обистинило.

– Против теорија завере можемо да се боримо само просвећивањем нације и сталним учењем. У свему томе велику улогу имају медији, који морају да промовишу истину и реч стручњака. Страхови од ХААРП-а и „кемтрејлса” нису настали у Србији. Они су увезени и плаши их се добар део становника планете – каже наш саговорник.

Једна типично српска теорија, према Антонићевом мишљењу, јесте да се завера заснива на идеји да нам лоше иде јер су се сви уротили против нас, а не због наших грешака и неспособности.

„Цео свет има јак разлог да нас мрзи и да нас се плаши: ми смо небески народ, најјачи и најбољи, и сви су се удружили не би ли нам некако смрсили конце”, мантра је просечног српског „завереника”.

На разбијање предрасуда, стереотипа и теорија завере највише утицаја има учење, развијање аналитичког мишљења и степен поверења у институције. Наши људи не верују ауторитетима, а њихова објашњења и савете често прихватају са цинизмом. Недостатак информација о одређеној теми још је један о кључних разлога за утемељење теорија завере и разлог за покушај грађанина да трага за само својом истином.

„Не знам чему служи, али сигурно није направљен безвезе”

Публициста Воја Антонић наводи да је прочитао свих 2.000 коментара које је оставило 20.000 потписника петиције за „Уклањање ХААРП-а са српске земље”. Већина коментара износила је личне утиске и „искуства” са „харпом”. Тако се једном од њих учинило да „харп” делује и преко радијатора, јер га је управо заболела глава док је стајао поред овог извора топлоте. Другом је ова антена отворила очи и разјаснила „зашто нема снега зими”. Многи су рекли да „не знају чему служи, али да сигурно није направљен безвезе”, а неки и свако вече кад је лепо време чују звуке ХААРП-а. Један од најзанимљивијих закључака у вези с ХААРП-ом јесте да „осим катастрофе коју је направио на Земљи, није добар ни за здравље”.