Kome smetaju dečja kolica

Kad obilazim roditelje, uvek me u njihovoj zgradi obraduje ista slika: ulaz pun dečjih kolica, uredno poređanih u ćošku. Ima li lepšeg prizora od toga?

Sudeći po novom predlogu zakona o stanovanju i održavanju zgrada, ova pojava biće strogo sankcionisana. Roditelji će, ako ostave kolica u hodniku zgrade, plaćati kaznu i do 50.000 dinara jer na taj način ugrožavaju prostor i slobodno kretanje stanara.

Dovoljno će biti da neki „čika komšija”, koji nema malu decu, a vremena ima napretek, pozove komunalnu policiju i eto belaja za mame i tate koji neretko završavaju kod sudije za prekršaje.

Nešto slično doživela je ovih dana Požarevljanka Maja Bukvić, majka dvoje male dece. U povratku iz vrtića, s namirnicama u jednoj, bebom u drugoj ruci, dok ju je četvorogodišnji sin držao za suknju, na ulazu zgrade dočekale su je nalepnice o zabrani ostavljanja dečjih kolica u hodniku, bicikla.

Ova naredba Maju je dovela do očaja, baš u trenutku kada su joj falile najmanje još dve ruke, kao i većini majki koje same brinu o svojoj deci. Uz to, zgrada u kojoj živi nema lift, nema podrum, a bogami ni kućni savet.

U njenom ulazu ima još sedam beba i neki od roditelja žive čak na petom spratu bez lifta. Kud će oni sa dečjim kolicima? Maja je svoj bes i ljutnju podelila sa prijateljima na „Fejsbuku”, a brzinom „svetlosti” njena kratka ispovest izazvala je pravu lavinu osuda na toj društvenoj mreži.

Kome smetaju dečja kolica? U požarevačkom slučaju nije poznato ko je od stanara izdao „naredbe” mladim roditeljima. Veruje se da je reč o dokonom „čika komšiji” s početka teksta koji je, eto, rešio da zavede red u svom „dvorištu”.

Gledano iz ugla novog zakona, ispada da dečja kolica smetaju i državi. U zemlji „bele kuge” na tapetu su bebe. I roditelji koji se, u ovim preteškim vremenima, ipak odluče da rađaju. Njima se staje na put, disciplinuju se, kažnjavaju. Tvorcima zakona ne smeta što u Srbiji polako nestaju čitavi gradovi, ali zato smetaju dečja kolica u hodnicima zgrada.

Ispada da je država rešila sve druge probleme, dosadno joj je i nema preča posla. A gde je zakon koji bi podsticao rađanje, dok kukamo kako nam pada natalitet? Gde su podsticajne mere i stimulacije za roditelje...? Da li u ovoj zemlji postoje uslovi za pristojan život i makar kakvu budućnost tih beba. Strategija ostanka u Srbiji da potpuno ne bi nestala?

Ima li lepšeg prizora od zgrade pune raznih šarenih dečjih kolica. Kamo lepe sreće da ih na svakom spratu ima po nekoliko. Gde bi nam bio kraj. Ima li lepše buke od dečjeg plača? Ima li veće sreće za svakog normalnog stanara koga umesto sivih zidova, grafita, memljivih podruma, prljavštine i namrgođenih komšija, u zgradi zapahne miris beba? To pitanje važi i za državu. Da li su vama potrebni zakoni koji „mirišu” na mortalitet?