Evropa – ničija zemlja između stvarnog i apsurdnog

Ovako je sve počelo, podseća nas Borislav Šajtinac u svom dugometražnom animiranom filmu „Hotel sa 12 zvezdica”, na šarmantan način predstavljajući grčki mit o toj prelepoj Feničanki Evropi, kćeri kralja Agenora, što ju je Zevs zaveo pretvorivši se u bika i na leđima odneo na Krit.

To kaže mitologija, a istina je drugačija, pripoveda dalje Šajtinac povevši tog svog animiranog bika – Zevsa na nesvakidašnje putovanje. Ono tokom kojeg će se u narednih šezdesetak minuta Borislav Šajtinac (1943) kao scenarista, animator i producent, osvrnuti prilično razočaravajućim pogledom na istoriju Evrope. A taj njegov pogled obuhvata i Sarajevski atentat i Prvi i Drugi svetski rat i podizanje zida između dve Nemačke i uzavreli maj 1968. i pad komunizma i zvanično proglašenje Evropske unije – tog hotela sa 12 zvezdica (kao 12 njih na zastavi EU) problematičnog ustava i ničije zemlje zarobljene između stvarnog i apsurdnog.

Šajtinčev pogled na Evropu u animiranom filmu koji je, kako sam kaže – večiti i nema šanse da se završi, pun je kritičkih nota koje proizilaze iz njegovog intimnog razočarenja svim onim što se u Evropi događa.

Govoreći o tome na 63. Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma, koji je dobrim delom u ovom svom promenjenom izdanju posvećen upravo animaciji, Šajtinac kaže da u Evropi „stvari nisu sjajne, perspektive su mračne, ne samo zbog ovih aktuelnih događaja oko izbeglica”. Evropa, smatra Šajtinac, „nije u stanju da se oformi, da se osnaži, kao da ide u nekom suprotnom pravcu, u pravcu raspadanja što je apsurdno”.

Ovaj naš proslavljeni ilustrator, karikaturista i animator, autor filmova poput „Nije ptica sve što leti”, „Most”, „Trijumf”, „Nevesta”, „Ubica sa Monmartra”, koji od 1995. živi u Parizu i ima zavidnu međunarodnu reputaciju, pre šest godina je na beogradskom „Kratkom metru” dobio nagradu za životno delo. Sada se na festival vratio sa svoja dva nova i prvim animiranim filmom koji je samostalno uradio – „Analiza” iz 1968. godine. Uz dugometražni „Hotel sa 12” zvezdica koji je prikazan u revijalnom delu festivala, Šajtinčev kratkometražni animirani film „Politika” (10 minuta) takmiči se u međunarodnom programu. I u ovom filmu, posvećenom onim ljudima koji misle da je politika nešto ozbiljno, uočljivo je to Šajtinčevo interesovanje za Evropu. Uz velike doze humora autor ukazuje kako je politika sa svojom složenom i hermetičkom terminologijom koja vazda otvara put za višestruka tumačenja, zapravo „ozbiljan posao” koji je teško zamisliti upravo bez humora.

Svi ovi Šajtinčevi filmovi demonstriraju njegov specifičan animatorski prosede. On ne radi klasičnu animaciju. To što on radi je čudesna alhemija koja se rađa između stripa i foto-romana u pokretu uz mešavinu različitih tehnika: fotografije, videa, crteža i naravno, animacije. To nije multimedijalni film, reći će Šajtinac, „to nije animirani film u klasičnom smislu reči, mada nije ni igrani, ni dokumentarni, ni eksperimentalni, a istovremeno je sve to zajedno”. Opisujući svoj stil rada ovaj originalni stvaralac, prepoznaje u svetu animacije i postojanje „skučenosti između one klasične animacije i ove moderne – kompjuterske” koja se upravo na ovom planu razvija brže nego igrani film.

Ponovni dolazak Borislava Šajtinca na beogradski „Kratki metar” znatno je doprineo da ovogodišnje festivalsko izdanje dobije na značaju. Njegov film „Analiza” našao se i na prvom publikovanom DVD koji predstavlja retrospektivu animiranog filma nastalog na tlu Srbije od prvih animiranih materijala do 1968. godine.

Ovaj dragoceni disk nastao je u izdanju beogradskog „Kratkog metra” u saradnji sa Jugoslovenskom kinotekom i uz podršku Grada Beograda. Filmove je izabrao i priredio profesor animacije Rastko Ćirić, a za materijale iz najstarijeg perioda, pre Drugog svetskog rata, zaslužan je Aleksandar Saša Erdeljanović, upravnik Arhiva Kinoteke.

Većina animiranog materijala i filmova sa ovog 90-minutnog DVD do sada je bila nepoznata širokoj javnosti. Ovim izdanjem pokrenuta je dragocena edicija sa kojom inicijatori imaju nameru da javnosti predstave zapostavljenu baštinu srpskog animiranog filma i tako ga zauvek sačuvaju od zaborava.