Žalim slučaj

Za Čile i SAD najcrnji datum u istoriji je 11. septembar. U Čileu je vojnim pučem na taj dan 1973. svrgnut demokratski izabran levičarski predsednik Salvador Aljende. Odavno su počeli da cure dokazi o podršci Vašingtona Pinočeovoj diktaturi.

U SAD se ovaj datum piše crnim slovima tek od 2001. kada je izvršen teroristički napad na Njujork i Vašington. Što se generala Pinočea tiče on je 2006. umro neosuđen. Vladao je 16 godina tako što je ukinuo sva demokratska prava, u ime očuvanja domovinske bezbednosti.

Američki 11. septembar globalno je bombastičan, i zaglušio je čileanski crni datum koga se sećaju samo lokalne organizacije i porodice žrtava, među kojima je i predsednica Mišel Bašele, čiji je otac ubijen u zatvoru vojne hunte.

Za Srbiju i Argentinu, 24. mart je crni datum. Mi ga se sećamo jer je tada počelo NATO bombardovanje, a pre 40 godina u Argentini je vojnim pučem otpočeo državni teror nad neistomišljenicima u kojem je stradalo 30.000 ljudi.

Beograd je prekjuče još po nečemu bio sličan Buenos Ajresu. Prvi put je obema prestonicama Bela kuća uputila nešto nalik „žaljenju” zbog onoga što se dešavalo u bliskoj istoriji. Potpredsednik SAD Džozef Bajden poručio je Aleksandru Vučiću da žali zbog civilnih žrtava tokom akcije NATO 1999. i tokom ratova devedesetih. Baraku Obama, koji se našao u poseti Buenos Ajresu, bilo je teže da definiše u čemu je to Vašington pogrešio.

Dovoljno je već tajnih dokumenata razotkriveno koji dokazuju da zločini u Latinskoj Americi nisu spontano delo ludih vojnika već su plod razrađenog projekta diktiranog iz SAD s ciljem da se likvidira crvena opasnost, što je u pismu Obami potvrdio i dobitnik Nobelove nagrade za mir Argentinac Peres Eskivel.

On se pridružio Ženama u belim maramama, legendarnim Majkama sa Majskog trga, u zahtevu da predsednik SAD odloži posetu Argentini za neki drugi put.

Kada je ipak došao, sve što je Obama imao da kaže bilo je maglovito. Spomenuo je kontroverze oko politike SAD tih mračnnih godina i sporost u osudi kršenja ljudskih prava.

Iako nisu još obelodanjena nova dokumenta Pentagona i CIA, mada je to bilo najavljeno, zna se da je operacija „Kondor”, koja je dovela do likvidacije desetina hiljada ljudi u Argentini, Čileu, Brazilu, Paragvaju, Urugvaju, osmišljena u američkoj prestonici.

Obamina izjava samo oživljava bol za stradalima. Bajdenovo žaljenje zbog civilnih žrtava na našim prostorima, kao da su mladići u uniformi koji su branili svoju zemlju neka niža klasa žrtve, takođe nema smisla.

Kad rane ne bi bile tako duboke, za poruke iz Bele kuće koje su prekjuče primili Buenos Ajres i Beograd, moglo bi da se kaže da su suviše „lajt” da bi bile uvažene, kako je to rekla jedna od majki sa Majskog trga.

Da je pravda neophodna i da se zločini moraju osuditi kako bi došlo do pomirenja, stalno poručuju iz Vašingtona, ali prekjuče smo umesto izvinjenja i mi i Argentinci dobili nešto kao „žalim slučaj”.