Tajming

Jedan od ključnih zapleta u istoriji krimića kao žanra jest očigledno samoubistvo kod koga se ispostavlja da je reč o ubistvu. Mnogi pisci su se okušali u tom tipu zapleta, Agata Kristi ga je posebno volela, a kod Artura Konana Dojla javlja se u jednoj od prvih njegovih priča o Šerloku Holmsu – „Pet narančinih semenki” iz 1891. godine.

Ipak, Dojlova književna veličina dobro se vidi po tome što je on uspeo i da napiše savršenu subverziju pomenutog klišea. Više od trideset godina nakon „Pet narančinih semenki”, Dojl ispisuje jednu od poslednjih priča o Šerloku Holmsu – „Problem mosta Tor”.

U srži ove priče iz 1922. godine je ingeniozna ideja o samoubistvu koje izgleda kao ubistvo. Ljubomorna supruga toliko je posesivna da će radije da se ubije i napakuje „ubistvo” ljubavnici muža, nego što će se pomiriti s njihovom srećom.

Razmišljam o ovom Dojlovom gambitu dok poslednjih dana iščitavam tabloidne elaboracije i interpretacije tajminga haške presude Vojislavu Šešelju. U njihovoj srži je ideja da se tribunal urotio da naškodi Vučiću tako što će usred predizborne kampanje „pogurati” Šešelja.

Ima u toj interpretaciji mnogo problema, a jedan od ključnih je taj što se još odavno znalo da će presuda Šešelju biti izrečena ovog proleća, dok praktično niko osim Aleksandra Vučića do pre dva meseca nije pouzdano znao da će ovog proleća biti (vanrednih) izbora.

Možda je sve to posledica moje (pre)velike ljubavi prema krimićima, no ja pre mogu zamisliti da je Vučić planirao da se izbori dese nedugo nakon presude Šešelju, nego da je tribunal udesio da se presuda izrekne usred predizborne kampanje. Jer Šešeljev (ograničeni) izborni uspeh nikom ne odgovara toliko kao Vučiću.

U tom smislu je izuzetno indikativan intervju koji je pre neki dan Radiju Slobodna Evropa dala profesorka Vesna Rakić Vodinelić.

Uplašena rastom Šešeljeve popularnosti, ova intelektualka koja je pre četiri godine bila najvisprenija i najartikulisanija pobornica „belih listića” i odbijanja glasanja za „manje zlo” otvoreno poručuje „da ćemo se ponekad pitati je li sada spas glasati za Vučića, ako on bude nastavio da se predstavlja kao Šešeljev protivnik”.

Malo posle, novinarka je pita: „Time hoćete da kažete da ćemo i mi, možda, za nekoliko godina doći u situaciju da ljudi iz proevropskih stranaka koje su protiv Vučića pozivaju svoje birače da glasaju za Vučića?”, a Vesna Rakić Vodinelić nedvosmisleno odgovara: „Da, nažalost. Uključujući tu i mene.”

Ulazak Šešeljevih radikala u skupštinu s nekih trideset-četrdeset poslanika Vučiću savršeno odgovara. Dobiće živopisno strašilo i za Zapad i za onu elitu čiju podršku već godinama uzalud traži.

Jedna od personifikacija te elite upravo je Vesna Rakić Vodinelić. Ako ona kaže kako joj se čini da je pored Šešelja u Vučiću spas i da može da zamisli samu sebe kako agituje za Vučića, tome se nema šta dodati.

Dobar je Maks Veber, ali ni Artur Konan Dojl nije za bacanje.