Izbeglička kriza spasava od raspada

U ovom trenutku, nakon jednogodišnje političke krize, Makedonija se nalazi na polaznoj tački. Skandal oko masovnog prisluškivanja je uzdrmao vladu VMRO-DPMNE i DUI, ali i temelje države, koja se već nalazi negde između totalnog protektorata i ambisa.

Premijer Gruevski je izdržao napade opozicije i gnev građana kao Roki, ali to nije pomoglo lideru opozicije Zaevu da preraste u predvodnika otpora. Talas buntovne energije odozdo, koji su još krajem 2014. godine pokrenuli studenti, zatim i drugi delovi društva, u međuvremenu je nestao. Kriza je postala predmet klasičnog (i očito neuspešnog) menadžerisanja takozvane međunarodne zajednice – SAD i EU – kroz dogovorene mehanizme sporazuma iz Pržina.

U tom netransparentnom procesu koji je obuhvatio samo političku kastu iz četiri najveće stranke, uz ne baš delikatno delovanje eksperata EU (koji su se i sami „pomakedončili” i upleli u javnu i političku kampanju), građanski pokreti nisu uspeli nametnuti agendu. Političari su najviše energije uložili u trgovinu i opstrukciju procesa, sve zbog boljeg rejtinga. Dogovoreni termin za prevremene izbore je jednom odložen, ali ni to nije pomoglo. Lider opozicije kaže ne samo da će bojkotovati izbore, nego da neće dopustiti da se oni održe. Makedonski parlament je raspušten, izbori zakazani, a neizvesnost je veća nego ikada, ne zato što opozicija ima snage da nešto učini, nego zato što, u izostanku vizije i zbog uplitanja grupacija s različitim interesima, sve može izmaći kontroli. Poslednja kap u već prepunoj čaši je bila odluka predsednika da masovno abolira članove političke kaste u ime navodne normalizacije i pomirenja u susret izborima. Ako opozicija nije uspevala da pokrene građane, ovaj čin je označio početak nove epizode „makedonskog proleća”.

Danima je Skoplje na nogama ali, za razliku od Pariza, gde demonstranti stoje celu noć na Trgu Republike, ovde se sve svodi na skandiranja i prolećnu šetnju od 18-22 sata. Sve više ljudi izražava nezadovoljstvo, ali niko ne uspeva da artikuliše zahteve. I ono što traže je oksimoron: zahteva se bojkot parlamentarnih izbora, a u isto vreme se traženjem ostavke od predsednika Republike izazivaju prevremeni predsednički izbori. Traži se impičment, ali i ekspertska vlada u vreme kada je parlament raspušten, a vlada vrši samo osnovne i tehničke funkcije. Naravno, niko ne zna ko bi dao legitimitet ekspertima, koji su na rđavom glasu i podeljeni po političkoj liniji.

Dok svetska javnost postavlja one koji su opoziciono nastrojeni (nazivajući ih prodemokratskim snagama), većina ignoriše činjenicu da VMRO-DPMNE i DUI još imaju veliku podršku u izbornom telu. Mutacije i postepena erozija ustavnog sistema podsećaju na početak raspada ustavnog sistema SFRJ. No, nema bojazni da će se zemlja raspasti jer međunarodnom faktoru je potrebna kakva-takva vlast koja će održavati poredak u vreme izbegličke krize. Zato, i ono što sada izgleda kao Gordijev čvor uskoro se može promeniti, s tim što je lopta u rukama zapadnih sila, a ne narodnog protesta.

*autorka je profesorka na Filozofskom fakultetu u Skoplju