Subotica koje više nema

Subotica – Prošlost se često činim boljom, a osećaj nostalgije je ono što joj pomaže da pretegne u odmeravanju sa sadašnjošću. Da li je Subotica nekada bila bolja? Istoričar Mirko Grlica to ne tvrdi, ali o tome kakva je bila sačinio je knjigu „Subotica koje nema”, a koja je predstavljena u Gradskom muzeju. Dosledan sledbenik ideje da istoriju ne čuvaju samo arhive, udžbenici i vojne mape, Grlica je ovog puta odlučio da prošlost grada iščita iz razglednica. U Istorijskom odeljenju Gradskog muzeja čuva se 1.010 razglednica, od kojih najveći broj – 855 – potiče iz kolekcije Bele Mirnića. U knjizi „Subotica koje nema” od 50 predstavljenih razglednica, osim jedne iz kolekcije Miodraga Mendragića, sve su iz Mirnićeve zbirke.

– Razglednica može mnogo da kaže o prošlosti, jer u periodu od 1848. godine do Prvog svetskog rata grad doživljava najduži period mira. To je vreme njegovog ubrzanog razvoja, kad se pojavljuju prve električne sijalice, električni tramvaj, širi se železnički saobraćaj. Takođe, to je i vreme pravog procvata razglednica, koje se štampaju u neverovatnim tiražima – objašnjava nam Grlica.

Oni što naokolo hodaju sa „selfi štapom” možda najbolje mogu da shvate potrebu čoveka pre jednog veka da sa drugima podeli informaciju o mestima koja je posetio. Razglednice se izrađuju kao najlepše fotografije, kao odgovarajuća vizuelna dopuna putovanju i razmenjuju u milionskim brojevima – navodi istoričar. 

Na predstavljanju knjige recenzent dr Milanka Todić, redovni profesor Fakulteta primenjenih umetnosti, istakla je da je na početku razvoja fotografije arhitektura bila njen najbolji i najstrpljiviji model, jer su za prve ekspozicije bili potrebni čak sati.

– Zahvaljujući ovim fotografijama, koje su u odnosu na današnje nesavršene i nedovršene, možemo da zamislimo kako su izgledali trg u centru Subotice, gradska kuća, blato gradskih ulica. To je druga situacija u odnosu na grad kakav danas poznajemo i zato je toliko važan muzeološki rad sa trošnim materijalom štampanim na papiru formata 10 puta 14 centimetara. Razglednice su danas dragocene muzealije, važni izvori informacije i saznanja koji nose savršenu dokumentarnu poruku o tome kako je izgledao svet u kome su živeli naši preci – rekla je dr Todić.

„Subotica koje nema” u stvari je rad Mirka Grlice za izbor u zvanje muzejskog savetnika, nastao zahvaljujući osavremenjavanju čuvanja stare građe. Grlica objašnjava da su razglednice skenirane, a posle nekoliko godina, kad je oprema osavremenjena, ponovo skenirane. Baš kao što je dr Todić to uporedila sa scenama iz čuvenog Antonionijevog filma „Uvećanje”, finijom digitalizacijom iz mutne prošlosti pojavili su se do sada nepoznati detalji koji nisu bili „čitljivi” na starim razglednicama. To su bili detalji koji su nestali i sa subotičkih ulica, te otuda knjiga sa 50 priča o Subotici koje nema.