Суботица које више нема

Суботица – Прошлост се често чиним бољом, а осећај носталгије је оно што јој помаже да претегне у одмеравању са садашњошћу. Да ли је Суботица некада била боља? Историчар Мирко Грлица то не тврди, али о томе каква је била сачинио је књигу „Суботица које нема”, а која је представљена у Градском музеју. Доследан следбеник идеје да историју не чувају само архиве, уџбеници и војне мапе, Грлица је овог пута одлучио да прошлост града ишчита из разгледница. У Историјском одељењу Градског музеја чува се 1.010 разгледница, од којих највећи број – 855 – потиче из колекције Беле Мирнића. У књизи „Суботица које нема” од 50 представљених разгледница, осим једне из колекције Миодрага Мендрагића, све су из Мирнићеве збирке.

– Разгледница може много да каже о прошлости, јер у периоду од 1848. године до Првог светског рата град доживљава најдужи период мира. То је време његовог убрзаног развоја, кад се појављују прве електричне сијалице, електрични трамвај, шири се железнички саобраћај. Такође, то је и време правог процвата разгледница, које се штампају у невероватним тиражима – објашњава нам Грлица.

Они што наоколо ходају са „селфи штапом” можда најбоље могу да схвате потребу човека пре једног века да са другима подели информацију о местима која је посетио. Разгледнице се израђују као најлепше фотографије, као одговарајућа визуелна допуна путовању и размењују у милионским бројевима – наводи историчар. 

На представљању књиге рецензент др Миланка Тодић, редовни професор Факултета примењених уметности, истакла је да је на почетку развоја фотографије архитектура била њен најбољи и најстрпљивији модел, јер су за прве експозиције били потребни чак сати.

– Захваљујући овим фотографијама, које су у односу на данашње несавршене и недовршене, можемо да замислимо како су изгледали трг у центру Суботице, градска кућа, блато градских улица. То је друга ситуација у односу на град какав данас познајемо и зато је толико важан музеолошки рад са трошним материјалом штампаним на папиру формата 10 пута 14 центиметара. Разгледнице су данас драгоцене музеалије, важни извори информације и сазнања који носе савршену документарну поруку о томе како је изгледао свет у коме су живели наши преци – рекла је др Тодић.

„Суботица које нема” у ствари је рад Мирка Грлице за избор у звање музејског саветника, настао захваљујући осавремењавању чувања старе грађе. Грлица објашњава да су разгледнице скениране, а после неколико година, кад је опрема осавремењена, поново скениране. Баш као што је др Тодић то упоредила са сценама из чувеног Антонионијевог филма „Увећање”, финијом дигитализацијом из мутне прошлости појавили су се до сада непознати детаљи који нису били „читљиви” на старим разгледницама. То су били детаљи који су нестали и са суботичких улица, те отуда књига са 50 прича о Суботици које нема.