Strana reč – domaća reč

Publika se počesto pita – zašto je toliko stranih reči u našem jeziku. Oni koji to pitanje postavljaju obično smatraju da nam je jezik zapravo pretrpan pozajmljenicama i da one više štete nego što koriste. Dvojak je pri tome odnos prema stranom nanosu. Jedan, koji se protivi svakom (nepotrebnom) preuzimanju reči iz drugih jezika (poglavito engleskog) i drugi, prema tzv. kroatizmima.
Što se prve primedbe tiče, opravdanje je, izgleda, utoliko veće ukoliko imamo odgovarajuću, našu sinonimnu reč. Pitanje je, međutim, da li takvu reč imamo. Na primer: nasuprot geografiji  stoji zemljopis, prema ideji stoji (za)misao. Međutim, kao motivisana reč, zemljopis (= "opis zemlje") značenjski je nedovoljno "razuđena", dok grčki termin geografija, postavši "naša" reč, podrazumeva veće polje značenja: površinu, prirodna dobra, podelu zemlje na države, narode, klimatske uslove i dr; reč zamisao, opet, ne pruža mnogo mogućnosti za tvorbu drugih reči, za razliku od reči ideja koja takve mogućnosti ima (idejni, idejno, idejnost i dr.).

Drugačiji je položaj reči stranog porekla koja, naizgled, ima isto značenje kao naša reč, kao npr. engl. biznis (: trgovina) ili šoping (: kupovina). Međutim, biznis  će se, bez sumnje, ređe upotrebiti u značenju  trgovina ("imam svoj biznis" sa značenjem "imam svoju trgovinu"), a češće ili isključivo u značenju "posao koji se obavlja s velikim obrtom novca" – za šta, međutim, nema odgovarajuće domaće reči. Slično je i sa engleskim iskazom šoping. Niko ne kaže: "idem u šoping po hleb i mleko", jer šoping uglavnom podrazumeva "kupovinu u inostranstvu" ili sl., dakle, posebnu vrstu kupovine, za koju nemamo svoj izraz; otuda i šoping-ture, šoping-centar i dr. Slično je i sa rečima poput bilbord, pi-ar, brend i drugima koje nam svakodnevno ulaze i, verovatno, i ostaju u jeziku. Nevolja je što ih možemo "prevoditi", ali samo opisno: bilbord = veliki reklamni pano, slika obično postavljena na ulici; pi-ar (prema engleskoj skraćenici PR) = onaj koji je zadužen za odnose sa javnošću; brend = robna marka visokog kvaliteta i sl. Dobro svojstvo ovakvih reči jeste u tome što se iskazuju jednom rečju i mahom imaju samo jedno, uvek tačno određeno značenje. Time se, načelno, postiže preciznost stranog iskaza, takva koju naša (izvedena) reč obično nema. Recimo, reč  frižider označava samo i jedino uređaj za hlađenje namirnica, za razliku od naše reči hladnjak koja, osim toga, označava i rashladni uređaj u automobilu.

Poseban slučaj "stranih" reči predstavljaju tzv. kroatizmi. Razlikujemo tri vrste ovih reči: one koje se nikako ne upotrebljavaju u nas, kao: oporba (= opozicija), sustav (=sistem), tvrtka (= firma), skrb (= briga o drugima), naučnik (= šegrt), pristojba (= taksa), ili se i u nas mogu naći, mada ređe, kao: krivo (= pogrešno), poduka (= instrukcija), zastupnik (= poslanik), zastor (= zavesa) i, najzad, reči koje se i u nas upotrebljavaju bez osećanja da su svojstvene drugima, takve kao: izvedba, cesta, biskup, gmaz, ishitren, izumitelj, jezikoslovac, kazalo, kovčeg, krimić, naslonjača, nogomet, odrezak (= šnicla), papir, plin, priuštiti (sebi), doimati (se), sadnja, zarez i dr.

Međutim, reči sa hrvatskog područja, za razliku od anglicizama na primer, unekoliko se doživljavaju kao neprihvatljive. A zapravo i jedni i drugi predstavljaju sredstvo za bogaćenje domaćeg jezičkog fonda, čak i kada imamo "svoju" reč. Jer nema opasnosti da, i pored bezbroj reči stranog porekla, srpski jezik postane engleski, ili nemački niti bilo koji drugi jezik. Naprotiv, bez reči preuzimanih iz drugih jezika, srpski jezik (kao i drugi moderni jezici sveta) danas ne bi mogao da posluži za normalnu komunikaciju. Uostalom, toga je bio svestan čak i sam Vuk kada je pre skoro 200 godina napisao da "danas nema na ovome svijetu nijednog jezika u kome nema tuđih riječi", te da je "opet bolje uzeti tuđu riječ negoli naopako novu graditi". Dakako, ako se drugačije ne može, a u mnogim slučajevima se to odista i ne može.