Neka cvetaju svi cvetovi

Ne postoji samo „drugačiji svet“ kolege Vuka Stambolovića, već mnogi šaroliki svetovi. Međutim, V. Rakiću i meni savest i zvanja koja imamo nalažu da ukažemo na svet nauke i nemogućnost da se pod njeno okrilje utrpavaju „isceliteljske“ tehnike koje tu ne spadaju.

Tema je izazvala veliko interesovanje javnosti, često uz nerazumevanje principa na kojima počiva naučna medicina. Ona je tokom poslednja dva stoleća iz tradicionalnih metoda lečenja i narodnih iskustava bez predrasuda crpela sve što bi se pokazalo korisnim. Pre oko 35 godina usledio je zahtev da se preispitivanje obavi i „iznutra“. Postavili su ga severnoamerički klinički epidemiolozi nametanjem koncepta medicine zasnovane na dokazima. Pokazalo se da mnoge opšteprihvaćene metode u naučnoj medicini nemaju korisna dejstva. Proces rigorozne provere hiljada različitih preventivnih, dijagnostičkih i terapijskih postupaka još uvek je u toku. Te kriterijume nije zadovoljila praktično nijedna metoda alternativne medicine (tu ne treba ubrajati postupke u vezi sa fizičkom aktivnošću ili opuštanjem, poput joge i raznih tehnika meditacije, jer ih preporučuju i „pravi“ lekari).

Naš oponent nabraja zemlje u kojima se pokazalo da homeopatija ispoljava blagotvorne efekte. Oni nisu sporni, ali isti rezultat se dobija i kada plemenski vrač sugestivno skače oko bolesnika. U oba slučaja na delu je poznati placebo efekat. To je tvrdoglava istina, ma koliko se doživljavala kao uvreda. Za sve navedene uticaje homeopatije na Amerikance i Holanđane postoje objašnjenja koja studenti uče na uglednim univerzitetima u okviru nastave epidemiologije (kriterijumi uzročnosti, principi dvostruko slepog ogleda, pristrasnost, pridruženi efekat, kritička procena naučnog rada).

Dođosmo i do Švajcaraca. Zastupnici homeopatije netačno su svoj izveštaj prikazali kao vladin dokument, posle čega je vlada te zemlje ukinula nadoknadu za homeopatske preparate. Na referendumu je, međutim, odlučeno da se nadoknada isplaćuje i tokom narednih šest godina, ali ne zbog slepe vere u homeopatiju, već zbog prava građana da se slobodno opredeljuju.

Nekada su naši ljudi tražili da ih lekar „metne na lengere“ (rendgen), posle čega im je bivalo bolje, a kasnije su starije kolege savetovale lekarima-stažerima da, kada omane sve drugo, bolesnicima s takozvanim psihosomatskim stanjima daju potkožno injekciju Ce-vitamina. To vraški peče, ali bi pacijent bio zadovoljan jer je dobio „jak“ lek. Etički gledano, propisivanje placeba je loša medicina. Ono je posebno opasno kada se primenjuje umesto delotvornog lečenja. Mnogi alternativci su sudski gonjeni i osuđivani zbog neosnovanog buđenja lažne nade, a sud bi bivao posebno strog kada su oni odvraćali pacijente od naučno dokazane terapije.

Već smo naveli da nam je blizak odnos Svetske zdravstvene organizacije prema tradicionalnoj medicini, posebno imajući u vidu regione u kojima nema lekara ili oni ne mogu da pomognu. Jedino se protivimo da se naučnim proglasi ono što tu ne spada. Taj stav je široko prihvaćen u svetu i tu ne pomažu nikakve mistifikacije o navodnoj složenosti alternativnih metoda koje nisu podložne „običnoj“ naučnoj proveri. Sve što ne može da se izmeri pripada religiji i filozofiji, a ne nauci.

Predsednik Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva