Knjiga o zlatnim danima „Dizajn centra”

Više motiva nagnalo je Radmilu Milosavljević (1932) da dve godine „roni” kroz more lične arhive i u formi knjige oda priznanje najznačajnijoj deceniji rada beogradskog „Dizajn centra”. Arhitekta po zanimanju, esteta po opredeljenju i saradnica našeg lista duže od pola veka, čije tekstove čitaoci mogu da čitaju svakog ponedeljka, bila je na jednoj izložbi zatečena rečenicom mlade studentkinje: „Dizajn centar u Beogradu? Nikad čula.”

– Shvatila sam da danas niko ne zna ništa o adresi koja je s početka sedamdesetih godina bila ne samo centar dizajnerske struke Jugoslavije, već mesto gde su svi, od Vardara pa do Triglava, mogli da dobiju savet kako da urede životni prostor. I da će „Dizajn centar” tek prekriti veo zaborava kada nestane nas svedoka, jer dokaza o radu i proizvodima koji su iznedreni tamo, nažalost, gotovo da nema. Mnoge kolege, da ne govorim o nestaloj industriji nameštaja, nisu sačuvali skice, kamoli gotove proizvode – kaže za „Politiku” Radmila Milosavljević.

Zato se ona upustila u pisanje knjige, u izdanju kuće „Orion art”, koja će od maja biti dostupna čitaocima.

Kako dodaje, to je memoarska, ali i dokumentaristička priča, sa izvorištem u ličnoj arhivi, dakle priča o kultnom mestu susreta dizajna, kulture, umetnosti i privrede. Ističe da je na neki način to njen dug rodnom gradu – Beogradu.

– Da se na nekoj sledećoj izložbi ne osećam postiđeno što nisam ostavila materijalni trag jednog uspešnog kolektiva i talentovanih ljudi koji su radili sa mnom – iskrena je naša sagovornica.

Oformljen 1972. godine iz dotadašnjeg „Salona nameštaja” – Zavoda za ekonomiku domaćinstva, „Dizajn centar” je sa petoro arhitekata i agilnim direktorom Mirkom Fruhtom brzo stekao titulu prestižnog mesto u tadašnjoj državi. Radili su obrazovani stručnjaci puni elana. „Dizajn centar” je posedovao atraktivan izložbeni prostor (više stotina kvadrata u Knez Mihailovoj), imao je podršku industrije i odličnu međunarodnu saradnju.

– Organizovali smo tematske izložbe, objavljivali časopise, stručne publikacije, projektovali nameštaj, bavili se uređenjem enterijera, osmišljavali televizijske emisije, imali mogućnost da putujemo širom Evrope i primenjujemo stečena znanja. Primera radi, tada je postojalo više od 400 fabrika nameštaja, novo gradsko stanovništvo useljavalo se u stanove i trebalo je ne samo opremiti već i edukovati – dodaje naša sagovornica.

Zlatna decenija potrajala je do 1982. godine, a širi društveni tokovi diktirani van svake logike estetike i lepog nisu mogli da mimoiđu oazu dizajna. „Dizajn centar” je prestao sa radom 1990. godine.