Đakovčani opet nisu mogli do svojih domova

Kosovska Mitrovica – Raseljeni Srbi iz Đakovice i ovaj Uskrs su proslavili u manastiru Uspenja Presvete Bogorodice, koji se nalazi u Srpskoj ulici u centru Đakovice, ali iz bezbednosnih razloga nisu mogli da obiđu svoje kuće, koje su na samo nekoliko koraka od ove pravoslavne svetinje.

Oko 60 Srba, u organizaciji Udruženja Đakovčana i Kancelarije za Kosovo i Metohiju, došli su jednim autobusom iz svih krajeva centralne Srbije, mada se, kako za „Politiku” kaže Đokica Stanojević, predsednik Udruženja Đakovčana, za posetu rodnom gradu prijavilo više od 250 raseljenih.

– Iz bezbednosnih razloga, omogućen je prevoz za samo 60 Srba. Autobus je bio prenatrpan, a mnogo je onih koji su ostali razočarani što, bar na jedan dan, na veliki praznik nisu mogli da krenu put Kosmeta. Ali, i mi koji smo stigli u Đakovicu tek smo doživeli razočaranje kad nam je rečeno da kosovska policija ne može da nas odvede do naših porušenih i uzurpiranih kuća. Bio je dogovor da ostavimo tri uskršnja jajeta, kao simbol večnosti, na pragove tri srpske kuće. Ni posle 17 godina nismo mogli da posetimo naše domove – kazao je za „Politiku” Stanojević, uz naglasak da na Uskrs „nisu poniženi Srbi, nego međunarodna zajednica i prištinske vlasti, koje ne mogu da omoguće raseljenim Srbima da se vrate u svoje kuće ili bar da ih obiđu”.
– Zar nije sramota da u Srpskoj ulici, gde je do 1999. godine bilo 700 srpskih kuća, sada u njima nema nijednog Srbina? Nema srpske duše u celom gradu, osim četiri žene u manastiru, a nema nijednog Srbina ni u 39 sela koliko ih je bilo do rata. Godinama tražimo da se vratimo na svoje, ali, očigledno je da ni međunarodna zajednica, ni albanska vlast ne želi Srbe u Đakovici. Za Srbe, Đakovica je zabranjen grad – u razgovoru za „Politiku” priča Stanojević, uz podsećanje da je još 2008. godine 365 srpskih porodica podnelo zahteve za povratak, ali niko im nikada konkretno nije odgovorio da li su „poželjni u svom gradu”.

Stigao je, kaže, odgovor od UNHCR-a koji su „mogli da im obezbede šestomesečni smeštaj pod šatorima, uz jedan obrok dnevno”, ali, niko im nije obećao da će im pomoći u obnovi ili izgradnji do temelja porušenih kuća.

U Đakovici, u samom gradu, do 1999. godine živelo je više od osam hiljada Srba, dok je  Đakovički okrug brojao oko 13.000 srpskih duša. U gradu je bilo pet pravoslavnih svetinja koje su do temelja porušene, što u  NATO bombardovanju, što od strane albanskih ekstremista 17. marta 2004. godine.

I Crkva Uspenja Presvete Bogorodice do temelja je srušena u martovskom pogromu, a obnovljena je 2010. godine. Od tada je to ženski manastir u kojem su dve monahinje i dve žene koje pomažu ostarelom i onemoćalom sestrinstvu, a koje iz bezbednosnih razloga ne napuštaju portu manastira.