Bol u grudima kao alarm

Snažan bol u grudima i osećaj gušenja glavni su simptomi angine pektoris, odnosno nedovoljnog snabdevanja srčanog mišića krvlju. Ukoliko se ovi simptomi ignorišu i osoba ne ode na vreme kod lekara, postoji mogućnost da dobije infarkt srca. U razvijenim zemljama ishemijska bolest srca, gde spada i angina pektoris, najčešći je uzrok smrti, a procenjuje se da je čak trećina svih smrtnih ishoda uzrokovana upravo ishemijskim procesom. Bolest češće pogađa muškarce između 45 i 55 godina, dok žene češće obolevaju od trenutka kada zakorače u period menopauze.

Kako objašnjava profesor dr Goran Rađen, kardiolog i načelnik Internog odeljenja Opšte bolnice „Medi grup”, bolest se najčešće manifestuje kroz dva osnovna oblika: kao stabilna i kao nestabilna angina pektoris. Stabilna angina pektoris javlja se u toku ili posle psihofizičkog napora, na primer prilikom trčanja, penjanja uz stepenice, čišćenja, dok se nestabilna odlikuje pojavom simptoma u neočekivanim situacijama i dok osoba miruje.

– Bol u sredogruđu nikako se ne sme ignorisati. On može da bude znak nekog drugog oboljenja, ali je uglavnom uzrok upravo angina pektoris. To je alarm da nešto s našim organizmom nije u redu. Pacijenti najčešće kažu da osećaju bol iza grudne kosti koji se širi u donju vilicu ili im se ujedno javlja i bol u leđima u predelu između plećki, u rukama ili želucu. Taj bol kod stabilne angine pektoris obično prolazi po prestanku fizičkog napora ili uzimanja nitroglicerina. Pacijent ne treba sam da procenjuje koliko je njegovo zdravstveno stanje ozbiljno ugroženo, već mora da konsultuje lekara. Kod pojave bola u grudima obavezno se treba javiti kardiologu zato što se akutni infarkt srca, kao posledica angine pektoris, leči različito ukoliko se pacijent javi na vreme. Idealno je ako osoba dođe kod lekara u roku od dva sata od trenutka od kada se javio bol. U slučaju da se bol ignoriše i da se pacijent javi kasno, posledice mogu da budu ozbiljnije jer može da dođe do izumiranja dela srčanog mišića i u skladu s time može se javiti srčana slabost. Takav pacijent je na neki način invalid u odnosu na onog ko se javio doktoru na vreme – pojasnio je dr Rađen.

Kada osoba dođe kod kardiologa zbog bola u grudima, on će uraditi određena ispitivanja i takozvani test opterećenja kako bi se potvrdila dijagnoza. Zatim se uglavnom radi koronarografija (snimanje krvnih sudova srca rendgen-aparatom, uz pomoć kontrasta koji se ubrizgava u krvni sud, prilikom čega se beleži protok krvi i otkriva svako suženje krvnog suda). Tada se utvrđuje da li je potrebno obaviti plasiranje koronarnog stenta, koji služi da se proširi i učini prohodnim suženi krvni sud kod osobe koja boluje od stabilne angine pektoris kako bi se sprečio infarkt, ili je stepen promena ipak toliki da zahteva da se obavi kardiohirurška intervencija i takozvana baj-pas hirurgija.

– Žene imaju lošiju „prognozu” toka bolesti od muškaraca. One su neko vreme „zaštićenije” od pojave komplikacija od muškaraca zbog prisustva polnih hormona, ali sa nastupanjem menopauze dolazi do izjednačavanja u broju obolelih prema polu. Pre tri decenije bila je retkost da se u ordinaciji pojavi mlađi pacijent sa anginom pektoris ili infarktom miokarda, a sada se sve češće sreću tridesetogodišnjaci s tim problemima – ističe dr Rađen.

Naš sagovornik smatra da je važno da svaka osoba jednom godišnje ode na sistematski pregled kako bi se neke bolesti, pa i kardiovaskularne, otkrile u samom začetku, kada čovek može da promeni neke navike kako oboljenja ne bi napredovala.

– Ljudi jednom godišnje voze automobil na tehnički pregled, a nemaju naviku da odlaze na sistematske preglede. Ali, moramo sebe da nateramo da barem jednom godišnje uradimo analize krvi kojima će se utvrditi nivoi šećera i masnoća u krvi i da ujedno proverimo i krvni pritisak. Promena stila i načina života koja podrazumeva redukciju telesne težine i prelazak na takozvanu mediteransku dijetu može sprečiti nastanak angine pektoris i njenih teških posledica. Na godine, pol i genetiku ne možemo da utičemo ali možemo da ostavimo loše navike, poput pušenja. Ukoliko je neko gojazan, mora da smrša, a svi ljudi moraju da imaju naviku da se bave fizičkim aktivnostima. Arterijsku hipertenziju treba lečiti, ali i šećernu bolest treba držati pod kontrolom – zaključio je dr Rađen.