Бол у грудима као аларм

Снажан бол у грудима и осећај гушења главни су симптоми ангине пекторис, односно недовољног снабдевања срчаног мишића крвљу. Уколико се ови симптоми игноришу и особа не оде на време код лекара, постоји могућност да добије инфаркт срца. У развијеним земљама исхемијска болест срца, где спада и ангина пекторис, најчешћи је узрок смрти, а процењује се да је чак трећина свих смртних исхода узрокована управо исхемијским процесом. Болест чешће погађа мушкарце између 45 и 55 година, док жене чешће оболевају од тренутка када закораче у период менопаузе.

Како објашњава професор др Горан Рађен, кардиолог и начелник Интерног одељења Опште болнице „Меди груп”, болест се најчешће манифестује кроз два основна облика: као стабилна и као нестабилна ангина пекторис. Стабилна ангина пекторис јавља се у току или после психофизичког напора, на пример приликом трчања, пењања уз степенице, чишћења, док се нестабилна одликује појавом симптома у неочекиваним ситуацијама и док особа мирује.

– Бол у средогруђу никако се не сме игнорисати. Он може да буде знак неког другог обољења, али је углавном узрок управо ангина пекторис. То је аларм да нешто с нашим организмом није у реду. Пацијенти најчешће кажу да осећају бол иза грудне кости који се шири у доњу вилицу или им се уједно јавља и бол у леђима у пределу између плећки, у рукама или желуцу. Тај бол код стабилне ангине пекторис обично пролази по престанку физичког напора или узимања нитроглицерина. Пацијент не треба сам да процењује колико је његово здравствено стање озбиљно угрожено, већ мора да консултује лекара. Код појаве бола у грудима обавезно се треба јавити кардиологу зато што се акутни инфаркт срца, као последица ангине пекторис, лечи различито уколико се пацијент јави на време. Идеално је ако особа дође код лекара у року од два сата од тренутка од када се јавио бол. У случају да се бол игнорише и да се пацијент јави касно, последице могу да буду озбиљније јер може да дође до изумирања дела срчаног мишића и у складу с тиме може се јавити срчана слабост. Такав пацијент је на неки начин инвалид у односу на оног ко се јавио доктору на време – појаснио је др Рађен.

Када особа дође код кардиолога због бола у грудима, он ће урадити одређена испитивања и такозвани тест оптерећења како би се потврдила дијагноза. Затим се углавном ради коронарографија (снимање крвних судова срца рендген-апаратом, уз помоћ контраста који се убризгава у крвни суд, приликом чега се бележи проток крви и открива свако сужење крвног суда). Тада се утврђује да ли је потребно обавити пласирање коронарног стента, који служи да се прошири и учини проходним сужени крвни суд код особе која болује од стабилне ангине пекторис како би се спречио инфаркт, или је степен промена ипак толики да захтева да се обави кардиохируршка интервенција и такозвана бај-пас хирургија.

– Жене имају лошију „прогнозу” тока болести од мушкараца. Оне су неко време „заштићеније” од појаве компликација од мушкараца због присуства полних хормона, али са наступањем менопаузе долази до изједначавања у броју оболелих према полу. Пре три деценије била је реткост да се у ординацији појави млађи пацијент са ангином пекторис или инфарктом миокарда, а сада се све чешће срећу тридесетогодишњаци с тим проблемима – истиче др Рађен.

Наш саговорник сматра да је важно да свака особа једном годишње оде на систематски преглед како би се неке болести, па и кардиоваскуларне, откриле у самом зачетку, када човек може да промени неке навике како обољења не би напредовала.

– Људи једном годишње возе аутомобил на технички преглед, а немају навику да одлазе на систематске прегледе. Али, морамо себе да натерамо да барем једном годишње урадимо анализе крви којима ће се утврдити нивои шећера и масноћа у крви и да уједно проверимо и крвни притисак. Промена стила и начина живота која подразумева редукцију телесне тежине и прелазак на такозвану медитеранску дијету може спречити настанак ангине пекторис и њених тешких последица. На године, пол и генетику не можемо да утичемо али можемо да оставимо лоше навике, попут пушења. Уколико је неко гојазан, мора да смрша, а сви људи морају да имају навику да се баве физичким активностима. Артеријску хипертензију треба лечити, али и шећерну болест треба држати под контролом – закључио је др Рађен.