Maturanti – uspešni vinari

Subotica – Za sedmoro učenika na smeru za tehničara vinara i vinogradara nije preporučljivo da previše uživaju u rezultatima svoga rada, ali im zato gode uspesi koje postižu. Ovi učenici četvrtog razreda srednje Hemijsko-tehnološke škole napravili su prva vina i sa njima pokupili nagrade gde god su se pojavili. Nedavno su u mađarskom gradu Egeru, na susretima srednjih stručnih škola na mađarskom jeziku, u odmeravanju sa vršnjacima iz Rumunije, Ukrajine, Slovačke i naravno zemlje domaćina osvojili zlatnu medalju za svoja bela vina.

Pobedu su, takođe, odneli i na takmičenju u Temerinu, gde se, osim još jedne škole iz Futoga, njihovo belo vino našlo u konkurenciji 272 uzorka profesionalnih vinara.

– Ovo je prvi put da smo napravili svoje vino i to tri vrste, bela vina „pino gris“ i „sovinjon blank“ i roze vino „pino noar“ – objašnjava za „Politiku“ profesorka Teodora Varga koja im predaje vinarstvo.

Tehničar vinogradar i vinar je ogledno odeljenje, a nakon dva ciklusa od četiri godine, od naredne jeseni postaće i deo standardnog školovanja u više srednjih škola u Srbiji. Broj đaka koji se upisuje u ovo odeljenje nije velik, obično za buduće vinare uči oko šest, sedam učenika što odgovara i trenutnim potrebama za ovom strukom. Kao i u ostalim smerovima u Hemijsko-tehnološkoj školi, poput prehrambenog ili tekstilnog, nakon maturske večeri, ovi učenici spremni su da samostalno rade, ili u ovdašnjim firmama ili kao preduzetnici. Zanat u rukama stekli su ne samo u školi, već i na praksi koju redovno pohađaju.

– Mnogo ulažemo u ove generacije – kaže profesorka Varga. – Stiču teorijsko znanje, potom uče u laboratoriji u samoj školi, a ove godine imaju i svoje vino. Grožđe smo dobili od vinarija „Brindza“, „Vinski dvor“ i „Zvonko Bogdan“, dok nam je vinarija „Dibonis“ omogućila da radimo u njenim podrumima gde su učenici naučili sve faze u pravljenju vina, od muljanja, presovanja, bistrenja do punjenja flaša. Važno je i da smo ih osamostalili u ovom procesu.

Profesorka Varga navodi da su se uz pomoć profesora koji je organizovao praksu Igora Marcikića đaci navikavali da u osetljivom procesu pravljenja vina moraju biti prisutni, čak i kada je to podrazumevalo da nakon časova u školi, peške ili biciklom odlaze do vinarije. Posebno iskustvo bio je i odlazak u školu u mađarskom gradu Kiškerešu, gde su učenici i sami učestvovali u ocenjivanju vina. – To su, naravno, samo probne količine, ali učenici moraju da nauče da prepoznaju šta piju. Simpatično je što kažu da sada oni preporučuju roditeljima šta da uzmu uz nedeljni ručak – kaže Varga.

Učenik Silvester Kasa vrlo je radostan što je imao prilike da pravi vino i kaže neće se zaustaviti na znanju iz srednje škole. – Nameravam da nastavim školovanje ili u Novom Sadu ili u mađarskom Đenđešu. Dopada mi se ova struka i želim time da se bavim u budućnosti – kaže Kasa.

Njegov drug Hajnal Bence je ovo školsko znanje kombinovao sa tradicionalnom procedurom i u kući sa roditeljima pravio vino od jabuka. Svi u razredu potvrđuju da bi se sada i sami usudili da kući naprave svoje vino, a Evelin Sanka, jedina devojka u odeljenju, ističe i estetsku stranu pa kaže da su im kolege pomogle i napravile za svakog posebne etikete.