Ko kome radi iza leđa u Sarajevu?

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – „Moje naredne reakcije nikog ne treba da iznenade”, pripretio je Mladen Ivanić, član Predsedništva BiH iz Republike Srpske, revoltiran spornom odlukom Sarajeva o popisu stanovništva, a ništa manje i podrškom koju je njegov bošnjački kolega Bakir Izetbegović uputio Franji Komarici za nepristojnu izjavu u kojoj je biskup banjalučki uporedio Banjaluku i Blajburg. „Koalicioni partneri iz Federacije BiH rade iza leđa Savezu za promene”, primetio je Ivanić, misleći najpre na nedavno usvojenu spornu odluku o popisu, dok je Izetbegovićevu podršku Komarici okarakterisao kao „nevaspitanu”.

Uz naelektrisanost zbog odluke o popisu, čašu je prelila izjava Izetbegovića, koji je na konferenciji za novinare nakon „Brdo Brioni” samita u Sarajevu zatražio reč da bi prokomentarisao izjavu Komarice. Ne osvrnuvši se ni rečju na proterivanja srpskih sugrađana iz Hrvatske, kao ni na zločine i masovna proterivanja Srba iz Federacije BiH, Izetbegović je kazao da je Banjaluka tokom poslednjeg rata bila slobodan grad, da nije bila opkoljena kao Sarajevo, ali da su iz nje sistematski proterani Hrvati i Bošnjaci, te porušene džamije. „Ako nije Blajburg, neka nađu drugu reč”, naveo je Izetbegović, koji je nedavno najavio da će odati počast sarajevskim Srbima ubijenim na Kazanima.

Na takve bošnjačke ambicije – kao što je pokušaj da kroz popis u kom će popisati i dijasporu obezbede dominaciju od preko 50 odsto – vlasti u Srpskoj ukazuju mesecima, što su mnogi tumačili kao nezadovoljstvo Banjaluke jer nije deo vlasti u Sarajevu. Ivanićev PDP, u kom je počasni predsednik, deo je opozicionog bloka u RS, pa se nedavno pojavio na opozicionim protestima, ali se nemalo pre protesta našao i na sastanku sa Dodikom. Opoziciji, koja mu je zamerila zbog tog sastanka, poručio je da se sa Dodikom planira sastajati i ubuduće, pa se nameće pitanje i da li je poslednja Ivanićeva „pretnja” adresirana više bošnjačkim predstavnicima u Sarajevu ili se u njoj možda može pročitati i poruka partnerima, to jest Bosićevom SDS-u i Čavićevom NDP-u, da bi politiku u Sarajevu zbog novih okolnosti trebalo „zategnuti”.

I Dodik je odmah nakon objavljivanja sporne odluke o popisu ocenio da je ona veoma štetna, pa je predložio da, sve dok ne bude korigovana, srpski predstavnici u Sarajevu ne odlučuju u zajedničkim institucijama, ali da se pojavljuju na sednicama. To bi u prevodu značilo paralizu rada organa BiH, koji bez predstavnika RS ne mogu da donose odluke. Donekle sličan scenario već je viđen kad je nekadašnji visoki predstavnik Miroslav Lajčak nametnuo antidejtonske i veoma štetne odluke o izmeni načina odlučivanja u institucijama BiH, pa je nakon jasnog srpskog odgovora bio prinuđen da ih povuče. No, sličan gest srpskih predstavnika po mnogima je prilično teško očekivati kao odgovor na odluku o popisu.

Mogući disbalans među partnerima u Sarajevu deo je šireg prestrojavanja, budući da se od Komaričine izjave i odluke o popisu mogu čuti i disonantni tonovi između odranije bliskih Dodikovog SNSD-a i Čovićevog HDZ-a BiH. Za tu saradnju visoki funkcioner SNSD-a Rajko Vasić, koji je idejni tvorac ideje o podršci Banjaluke trećem entitetu, kaže da je ona čisto pragmatična i zasnovana na logici da je protiv sebe bolje imati jednog (Bošnjake) nego dva (Hrvate i Bošnjake). Ipak poslanici SNSD-a za spornu odluku o popisu sve otvorenije krive upravo HDZ BiH, ne samo zbog toga što je direktor Agencije za statistiku BiH – koji je spornu odluku i doneo – funkcioner Čovićeve partije. Sve se to dešava nakon što su mnogi u Banjaluci primetili kako je „ljubav” vlasti u Banjaluci sa Hrvatima jednostrana i da se zastave Bošnjaka i Hrvata zavezane još početkom rata – kada je organizovan dvonacionalni referendum o izlasku iz Jugoslavije – nikad neće razvezati zbog pakta sa Srbima.

Dok jedni cene da je podrška trećem entitetu – kad se sagleda širi istorijski kontekst hrvatske politike prema Srbima – potpuno suvišna i nelogična, posebno jer se time podmeću ionako krhka leđa Republike Srpske zarad pomoći narodu koji je kroz istoriju u odnosu prema Srbima radio sve u suprotnom smeru, drugi se prisećaju i događaja iz proteklog rata. Radovan Karadžić i Mate Boban potpisali su u Gracu 1992. sporazum koji je podrazumevao i pomoć Vojske RS hrvatskim naporima za sticanje teritorije i humanitarnu pomoć. Hrvatska zahvalnost za to, prisećaju se dobro upućeni, pokazana je u jesen 1995, kada su jedinice HVO-a potpomognute regularnim brigadama Hrvatske vojske došle na dvadesetak kilometara od Banjaluke.