Dodik i opozicija biju bitku za Beograd

Današnja ofanziva vodećih političara iz Republike Srpske na Beograd posledica je uzavrele atmosfere u samoj Banjaluci, ali i u njenim odnosima sa Sarajevom. U takvoj situaciji, oni osećaju koliko znači podrška iz Beograda i težište bitke prenose u srpsku prestonicu, kao da od odnosa srpske vlade i predsednika značajno zavisi i njihova pozicija unutar RS. Zato ne čudi kada se srpski član Predsedništva BiH Mladen Ivanić retorički približi stavovima predsednika RS Milorada Dodika, naročito posle intervencije premijera Aleksandra Vučića, koji je uoči nedavnih mitinga i kontramitinga u Banjaluci upozorio da se ne sme dozvoliti krvoproliće.

Ivanić, kao istaknuti predstavnik opozicije Dodiku, zna da podršku Beograda ne mogu zadobiti snage koje bi mogle ugroziti ono osnovno – postojanje RS i njen položaj unutar BiH. Njega, istovremeno,  zadovoljava to što je Vučić jasno više puta upozoravao da celovitost BiH, zasnovana na striktnoj primeni Dejtonskog sporazuma, ne može biti dovedena u pitanje. Pozicija Beograda je neupitna: revizije „Dejtona“ ne može biti bez saglasnosti sva tri konstitutivna naroda.

Ovi stavovi pomažu i političkim liderima u RS da definišu svoju politiku i međusobne odnose. Tako su se i Dodik i Ivanić, u odvojenim razgovorima, sastali sa premijerom Vučićem. Posle sastanka, Dodik je na konferenciji Centra za razvoj međunarodne saradnje pod nazivom „Paljenje Balkana – od Makedonije do Republike Srpske“, rekao da se razgovori o demokratskom ustavu BiH svode na ukidanje RS.

– Postoji izrazita ugroženost od nestanka Republike Srpske. Rekao sam Vučiću da očekujemo da Srbija stane uz RS u svim okolnostima. Stranci su frustrirani zbog neuspeha da se sruši RS. Apsolutno ne treba verovati u dobre namere Zapada, čak i kada vam izgleda tako, i bez obzira na to šta oni govorili. Ako vodite autentičnu politiku, imaćete kontinuirane protivnike u njima. Nama je zabranjeno i da pomenemo reč referendum – izjavio je Dodik i naglasio da se „RS mora čuvati ne samo u Banjaluci, već i u Sarajevu“.

Tu je očito imao u vidu Ivanića i njihovu polemiku o tome da srpski član Predsedništva BiH samo „ćuti u Sarajevu“. Dodik je rekao i da ima poverenje u Srbiju, odnosno Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića: „Republika Srpska svog saveznika vidi pre svega u Srbiji i očekuje da Vlada Srbije i njeni organi, u skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom, pruže punu podršku i pomognu zaštiti Republike Srpske od svih vidova ugrožavanja”.

Srbija će uvek insistirati na opstanku i boljoj budućnosti srpskog naroda u RS i na dobrim i prijateljskim odnosima sa BiH, poručio je sa svoje strane Vučić, ističući da su mir i stabilnost vitalni interesi srpskog naroda ma gde on živeo.

Prethodno, premijer je imao sastanak i sa Ivanićem, koji je ukazao na pogoršanje političkih prilika i međunacionalnih odnosa u BiH. Ivanić je Vučiću preneo da se Srbi u BiH, posle mnogo godina, ponovo osećaju usamljeni i da strahuje od nastavka preglasavanja u organima BiH, koje je počelo odlukom o proglašenju rezultata popisa iz 2013, što bi, da podsetimo, moglo da dovede do toga da Bošnjaci i zvanično imaju više od 50 odsto stanovništva BiH.

Iz RS poručuju da je sporno da oko 196.000 ljudi bude proglašeno za stalne stanovnike BiH, iako su već odavno napustili zemlju i žive u inostranstvu. Ivanić je ovakve pojave ocenio kao ugrožavanje nacionalnih interesa Srba u BiH.

Vučić se zahvalio na informacijama, kao i na odgovornom postupanju u zaštiti vitalnih interesa, kako BiH, tako i srpskog naroda. „Srbija želi dobre i najbliže odnose sa Bosnom i Hercegovinom, ali Srbija ne može i neće nikada ostaviti na cedilu srpski narod u BiH”, rekao je premijer. Usled novonastalih okolnosti, oni su dogovorili češće susrete i razmenu informacija i mišljenja, saopšteno je iz Vlade Srbije.

U opozicionim krugovima oko Ivanića, ovih dana se mogao čuti i predlog o održavanju „četvornog sastanka“, gde bi pored njega, učestvovali i Nikolić, Vučić i Dodik, kako bi se efikasnije došlo do približavanja stavova. Zapravo, utisak je da posle mitinga u Banjaluci, opozicionari shvataju da ih je Dodik na neki način nadigrao i da za svoje poteze ubuduće moraju imati uz sebe i Beograd, a za to su i neophodni češći sastanci i konsultacije.

Iako ističu da je današnja Srbija mnogo neutralnija prema političarima iz Srpske nego pre nekoliko godina, kada je Boris Tadić učestvovao na Dodikovim stranačkim skupovima, ipak su dobro razumeli poruku Vučića da bi krivica za eventualno krvoproliće na nedavnim mitinzima u Banjaluci – ležala na njima. Smatrajući da Beograd time ide na ruku Dodiku, ocenjuju da nije u redu da se „deo naroda proglasi rušilačkim“. Sporan im je i poziv partijarha Irineja da oba mitinga budu otkazana, što je Dodik i prihvatio, ali je opozicija ovaj poziv ocenila kao uplitanje crkve u politiku.

Ivanić je odskora zaoštrio retoriku prema Sarajevu, pre svega Bakiru Izetbegoviću. Lider Bošnjaka, recimo, nije osudio izjavu muftije Huseina Kavazovića, kome se nedavno „otelo“ da „Vlah ne vlada Srebrenicom“, gradom u RS. Tako se Ivanić približava Dodiku kada je reč o ključnim pitanjima za „srpsku stvar“, što mu otvara i vrata u Beogradu. Ivanić, ipak, želi da u svetu kreira sliku RS koja je otvorena za razgovor i koja ne ruši celovitost BiH, težeći da reforme unese kada je reč o načinima te borbe, a ne o njenom cilju.

Sa druge strane, Dodik nema iluzija kada kaže da se „strancima apsolutno ne može verovati“. Njegova je prednost što je  najpopularniji političar u Srpskoj, čega je svesna i opozicija. Deo ove popularnosti dolazi iz podrške i simpatija srpske javnosti. Otuda Ivanić i ostali lideri opozicije, nedavno suočeni sa neugodnim optužbama da Fond Soroša finansira njihove proteste, nastoje da zauzmu čvršće nacionalne stavove i vidljivo prestanu da „ćute u Sarajevu“. Tada će, ne samo srpska vlast, nego i većinska javnost možda razmišljati o njima na način kako bi oni to voleli. Bitka za Srpsku se vodila u Beogradu.