Ko ćuška, a ko huška

Ima istine u rečenici koju poput refrena ponavljaju Nezavisno udruženje novinara Srbiji (NUNS) i Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) – Naša medijska scena podseća na devedesete? Istina je i da pojedini mediji i novinari lažu, da svojim radom liče na režimsku štampu iz vremena Miloševića. Ali na kojoj se adresi kriju?

Predsednik NUNS-a Vukašin Obradović u izjavi za Radio Slobodnu Evropu kaže da mediji u Srbiji „propagiraju najretrogradniju ideologiju” i da se svaki od njih obraća „različitoj ciljnoj grupi”.

– Jednoj se obraća Pink, drugoj „Informer”, a ono što njima promakne dočekuju „Večernje novosti”, i na kraju kao šlag na tortu dolazi „Politika” koja se okomila na drugu Srbiju. Postoji ceo spektar medija koji služe za obračunavanje. Vučić na taj način želi da nam pokaže šta sve čeka one koji su protiv njega – kaže Obradović, koji smatra da se „već nalazimo u devedesetim”.

A ako se tamo već nalazimo, onda je razumljivo što predsednik NUNS-a u srpskom medijskom smrkavanju traži medije koje finansira američka vlada, dakle one koji propagiraju ispravnu, ne retrogradnu, a kamoli „najretrogradniju” ideologiju. Onda je logično i da NUNS poziva na proteste protiv retrogradnih srpskih medija poput „Politike”, „Večernjih novosti” i RTS, kao što je bilo devedesetih i kao što je bilo 25.maja ove godine, na protestu koji je inicijativa „Ne davimo Beograd” sazvala zbog bespravnog rušenja Savamale. Tada nam je NUNS pokazao šta sve čeka one koji su protiv jedine ispravne ideologije – da parafraziramo predsednika NUNS-a. Kako je „Politika” već izvestila, prolazeći pored Makedonske 29 posetioci su našem listu i njegovim novinarima pokazali srednji prst, dok su kolege iz RTS pozdravljali uz povike „Izlazite napolje”, a zgradu gađali jajima. Novinarka „Vremena” Jovana Gligorijević bila je zvezda tog dela protesta – održala je govor u kom je tvrdila da građani nikada ne bi saznali za rušenje Savamale da su se oslanjali na mejnstrim medije.

Posle je u „Vremenu”, istina, napisala da nije fer što su učesnici protesta tokom šetnje zviždali njenim kolegama iz „Politike” i RTS, jer i tu postoje „čestiti novinari” čija je nesreća u tome što nemaju „privilegiju da rade u slobodnim redakcijama”, kakvo je „Vreme”. Koleginica Gligorijević je, barem kada je „Politika” u pitanju, obmanula svoje simpatizere, što je dokazivo jednim klikom na „Guglu” – naš list objavio je barem 15 tekstova o rušenju Savamale, a kritičari „Beograda na vodi” dobili su mnoštvo prilika da se izjasne o ovom arapsko-srpskom projektu, pa su objavljene i tri deklaracije Akademije arhitekture Srbije koja je tražila njegovo obustavljanje, dok su iz našeg lista drugi mediji prenosili prigovore Srpske akademije nauka i umetnosti

A kako je o protestu izveštavala slobodna redakcija BIRN-a, sajta koji se predstavlja kao „istraživačka mreža” i deli ideologiju NUNS-a? Netačno javlja da Tanjug o protestu nije objavio ni slova, a tezu o medijskom povratku u devedesete „dokazuje” tvrdnjom da je „Politika” protestnu šetnju „ćušnula na petu stranicu”. Naš list je zaista uvrstio protest na petu stranu „Događaji dana”, na koju uredništvo svakoga dana ćuška najvažnije vesti i redakcijske uvodnike, kao i intervjue sa svetskim državnicima. Da li istraživači BIRN-a, ovenčani brojnim novinarskim nagradama, pokazuju neznanje ili zlu nameru? Jer na toj strani za otpad, kako je vidi BIRN, objavljuju se rezultati izbora, vest da je predsednik Srbije razgovarao sa premijerom o formiranju vlade, Vučićeva  iznenadna poseta Putinu

Otkuda toliki napor nekih kolega da stvore sliku o reinkarnaciji Strujine „Politike” i reprize devedesetih? Ili je posredi diletantizam, ili višak revnosti u spašavanju retke vrste patkica.

 
Nenad Stefanović za „Politiku”:​ Represija ne stanuje u Takovskoj 10

(Foto Tanjug)

Glavni i odgovorni urednik informativnog programa RTS Nenad Stefanović poređenje javnog servisa sa onim iz doba Dragoljuba Milanovića naziva „organizovanjem zaborava”. Po Stefanoviću je to istinito koliko i tvrdnja da smo tada živeli lepo sa deset DM.

– To je očito priča onih koji su ljuti što im slobizam danas izgleda manje kriv zbog mnogih koji su na talasu narodnog nezadovoljstva posle 2000. prigrabili vlast iako to nisu zaslužili. Priču – sve je gore nego u vreme Miloševića, naravno i RTS, nazvao bih „organizovanjem zaborava”. To čine oni koji svoje političke pristrasnosti proglašavaju za najviše etičke i profesionalne standarde. Nedavno je jedan analitičar koji je potrošio bar dve knjige da opiše najgore strane Miloševićevog režima, upravo na RTS tvrdio kako se u to vreme, što se ekonomije tiče, zapravo živelo neuporedivo bolje nego danas. Sa deset DM mesečno. To da je današnji RTS nalik onom iz 90-ih, podjednako je verodostojno i uverljivo kao i teza da smo tada lepo živeli sa deset DM. Tačno je da smo danas preplavljeni medijima koji, kako je govorio Tijanić, stimulišu glupost i proizvode halucinacije, ali ti ne stanuju u Takovskoj 10 – kaže Stefanović za „Politiku”

Naš sagovornik dodaje da je RTS, zapravo, idealno stecište za sve one koji su u ovoj državi zbog nečeg nezadovoljni – od stare devizne štednje, propale fabrike, neuspešne privatizacije, manastira koji je izmešten. Tako su ispred RTS nedavno protesovali Zavetnici nazivajući ih „NATO plaćenicima”, prošle godine im je Borko Stefanović pretio jajima tvrdeći da su „režimske sluge”. Vojislav Šešelj u programu RTS izjavio je da se u toj medijskoj kući namnožio „šljam i ološ”, a Stefanovića nazvao „većim vučićevcem od samog Vučića”. Dan posle protesta zbog Savamale u kojem su učestvovali i mnogi opozicioni političari bili su i oni iz vrha DS-a, podseća naš sagovornik. A u jednom tabloidu, „Informeru”, pojavio se uvodnik u kojem se poziva na čišćenje „žutog Javnog servisa”.

– Ovih dana i premijer kaže da ne želi da gostuje na RTS.

Ne čudim se naravno, što vlast i opozicija ili nezadovoljni građani imaju primedbe na rad Javnog servisa. Oni koji ga plaćaju uvek imaju pravo da budu nezadovoljni. Ali zanimljiva mi je, i pomalo zbunjujuća, ta raznovrsnost i raznolikost nezadovoljnih. Ona mi ukazuje da uz sve mane, a imamo ih mnogo, možda ipak ne radimo baš tako loše. Nije valjda da se u Srbiji oni koji ne mogu da se slože baš ni oko čega, slažu samo oko jedne stvari. Da RTS ne valja. Samo da smo mi drugačiji, sve bi u Srbiji bilo bolje. Samo da smo mi drugačiji, oni bi došli na vlast – dodaje Stefanović.