Referendum

Referendum nije uspeo, živeo novi referendum! Ovom parafrazom bi se moglo opisati raspoloženje pristalica regulativa o osnovnom dohotku za sve građane Švajcarske, protiv kojeg su tamošnji birači glasali ubedljivom većinom na referendumu – pre dva dana samo 22 odsto zaokružilo je „da” na biračkim listićima, ali organizatori inicijative za mesečnu isplatu 2.500 franaka (oko 2.200 evra) svakom punoletnom građaninu Konfederacije najavljuju da će novi referendum biti raspisan najkasnije za dve godine.

Na čelo te inicijative stao je bivši švajcarski potpredsednik vlade Osvald Sig. U obraćanju medijima posle objave rezultata plebiscita Sig – socijaldemokratski vicekancelar švajcarskih vlada između 2002. i 2009. godine – naglasio je da je taj osnovni dohodak instrument socijalno orijentisanih društava budućnosti:

„Besposlica će u Švajcarskoj, i u većini evropskih zemalja, postati dugoročna politička konstanta. Neće biti dovoljno radnih mesta za sve, bar ne u obimu koji bi građanima omogućio da dostojanstveno zarađuju za život... Mnogi zaposleni danas privređuju u uslovima koji su nedostojni života i bez perspektive boljitka...”

Sig je rekao da sistem socijalne pomoći nije i ne može predstavljati trajno rešenje za ljude koji će u sve većem broju ostajati bez posla: „Svedoci smo negativnog efekta socijalne pomoći, barem u Švajcarskoj... Ustav garantuje socijalnu pomoć u slučaju besposlice, ali ti ljudi se na taj način svrstavaju na marginu društvenog života, postaju predmet sažaljenja i prezrenja od većinske zajednice kojoj (još) dobro ide!”

Posledica toga je da danas četvrt miliona Švajcaraca živi na granici opstanka, ne želeći da se deklarišu kao primaoci socijalne pomoći.

A situacija, po Sigu, i ne samo po njemu, postaje sve gora: „Nekada su mašine bile zamena za naporan fizički rad. Danas industrijski roboti preuzimaju sve funkcije u proizvodnom ciklusu... Industrijska revolucija budućnosti, koja je već počela, neće podstaći stvaranje novih radnih mesta, već rast besposlice do ekstremnih granica.”

Švajcarski model osnovnog dohotka izazvao je interesovanje gotovo čitavog zapadnog sveta. U nizu bogatih, zapadnih zemalja, od Finske i Holandije, do Kanade, u pripremi su, ili se već sprovode pilot projekti ovakve socijalne orijentacije. U Austriji, recimo, novi kancelar Kristijan Kern prošlog vikenda je izjavio da je došlo vreme da se zarad očuvanja nivoa zaposlenosti radno vreme osetno smanji i da se paralelno zavedu radikalni porezi na mašine, kako bi se finansirao socijalni opstanak onih koji ostaju bez posla.

Kristina Barli, generalni sekretar Socijaldemokratske partije Nemačke izjavila je da je došlo vreme da se dosadašnja praksa zapošljavanja izmeni, da je vreme za novu politiku koja bi donela više pravičnosti i postala protivteg opštoj digitalizaciji koja proždire radna mesta i perspektivu građana koji žive od svog rada.